Покрајина не може да се сведе на уставних седам одсто републичке касе

Игором Мировићем, први пут од 2000. године постигла је конкретне договоре с Владом Рапублике Србије о томе да заједно реализују велике пројекте, важне за даљи развој Војводине. Ради се о важним инфраструктурним пројектима попут Фрушкогорског коридора, Банатске магистрале, затим изградњи Б и Ц блока Клиничког центра у Новом Саду, улагању у системе за наводњавање, обнове болница, школа и вртића у Војводини.

За обнову школа, вртића и болница у Војводини из републичке касе биће уложено око две милијади динара, а реализација тих пројеката, како је премијер Србије Александар Вучић изјавио након заједничке седнице Републичке и Покрајинске владе у Новом Саду, почиње одмах. Прве резултате тих заједно реализованих пројеката требало би да видимо већ након шест месеци или годину. То што се сада из државне касе даје Војводини није никаква „милостиња”, како су се могли чути одређени коментари у покрајини, јер јој то и припада. Она је, како је то председник Покрајинске владе Игор Мировић нагласио, „део Србије и интегрисана у финансијски систем” па се, самим тим, „Војводина не може свести на седам процената”, алудирајући на своту из државне касе која по Уставу припада Војводини.

– Новац који ће се користити за изградњу Клиничког центра Војводине или за системе за наводњавање, који ће, по природи ствари, бити највише употребљаван у Војводини, новац је целе Србије. Војводина се не може свести на седам процената, она је део Републике Србије, интегрисана у финансијски систем, а питање седам процената треба пре свега да служи за њен бржи економски развој – навео је Мировић као одговор на новинарско питање да ли су на заједничкој седници разговарали о закону о финансирању Војводине.

Доношење тог закона, који у суштини треба да одреди које врсте пореза и у којем проценту треба да припадају Војводини, уставна је обавеза власти већ осам година, али до сада није испоштована. Претходна власт у држави, предвођена Демократском странком, није стигла даље од формирања радне групе за припрему тог закона, који је у узајамној вези са законом о надлежностима Војводине.

Било како било, тај период је изгубљен и остаће запамћен по причи о том закону и тензијама пред свако доношење републичког буyета. Истина, пре две године већина владајућа у покрајини је донела платформу о финансирању Војводине, која је оцењена као противуставна јер „цепа порески систем државе”. 

Председник нове Покрајинске владе Игор Мировић је више пута изјавио да је закон о финансирању важан за Војводину и да је његова администрација иницијатор разговора о његовом доношењу, али да ће коначну реч о томе дати Народна скупштина. Премијер Србије Александар Вучић изјавио је да ће закон о финансирању Војводине бити донет, али да је сад најважније то што у финансирању Војводине нема проблема.        

- Закон о финансирању Војводине ће бити донет, али је најважније то што смо, мада су други пропустили прилику да га донесу, ми обезбедили да у финансирању Војводине нема проблема, а разговарали смо и о томе како да системски решимо пропорцију у финансијама Војводине – нагласио је Вучић, додајући да 55,6 милијарди у покрајинском буyету износи око седам одсто од 789 милијарди динара предвиђених расхода републичког буyета.

Он је казао и да Република жели да улаже у Војводину јер људи у Србији не знају да је у Војводини незапосленост највећа.

– Стопа незапослености је већа него на југу Србије. И то је ствар које је веома лоша и коју ћемо решавати, и уверен сам у то да ћемо имати великог успеха – истакао је премијер Вучић.

Ержебет Марјанов

Само слова на папиру за време ДС-а

Док је ДС био на власти, тадашњи министар финансија Млађан Динкић је оформио радну групу за припрему закона о финансирању, али, како је то раније за „Дневник” изјавио републички посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор, само је једном сазвао састанак радне групе. Рад у радној групи за припрему закона наставио је и министар Лазар Крстић, с обзиром на то да, по Закону о министарствима, утврђивање изворних прихода Покрајине спада у надлежност Министарства финансија. Крстић је, за разлику од Динкића, одмакао мало даље.

Он је одржао више састанака и глобално су утврђени и планови, али од тога се није стигло даље. Из Војводине су чланови те радне групе били бивши потпредседник Покрајинске владе и функционер ДС-а Драгослав Петровић, као и Андор Дели из СВМ-а. Закон о финансирању, међутим, није никад припремљен, све је остало само мртво слово на папиру. По речима демократа, чланова предходне покрајинске власти, доношење закона о финансирању наводно је кочио тадашњи шеф ДС-а и председник државе осам година Борис Тадић.