Пастор треба да распише изборе 22. марта

скупштинска сала сачекаће  нови сазив након избора који би требало да буду расписани 22. марта.

Нагађања око тога када би избори за Скупштину Војводине требало да буду расписани и када ће то урадити Иштван Пастор, председник војвођанског парламента, разрешава Статут АП Војводине. Како је за „Дневник“ изјавио Милорад Гашић, генерални секретар Скупштине Војводине, не постоји оквирни, већ тачан рок када председник парламента по Статуту расписује изборе.

Он додаје да члан 33 Статута Војводине прописује да изборе за посланике расписује председник Скупштине, 90 дана пре истека мандата Скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.

- Имајући у виду да је актуелни сазив Скупштине конституисан 22. јуна 2012. године, избори треба да буду расписани 22. марта. Дакле, председник војвођанске скупштине има Статутом одређен тачно тај датум, а раније може изборе да распише једино уколико се актуелни сазив „самоукине“, за шта је потребно да иницијативу покрене намање трећина посланика, а одлуку о томе да изгласа најмање 61 од 120 посланика – појашњава Гашић.

Како је рекао, расписивање избора пре тог рока на може да изазове ни оставка председника Покрајнске владе, јер је према Статуту то извршни одрган Скупштине и Покрајинска влада не може да предложи распуштање паламента, што у случају републичког парламента може да предложи Влада Србије.

На питање да ли скупштина може да заседа и у изборно време, Гашић одговара да може, али да то до сада није била пракса.

- У Статуту и свим актима Скупштине Војводине пише да мандат посланика из претходног пеирода престаје потврђивањем мандата новог сазива Скупштине. То значи да и након завршетка избора, до конституисања новог сазива може да се одржи скупштинска седница старог сазива – напоменуо је генерални секретар покрајинске Скупштине.

Мало је очекивати да би се таква седница могла одржати након ове заказане за петак, али је овај сазив био знатно ефикаснији по броју заседања од претходног, али и по броју промена посланичких клупа и односа снага у парламенту, иако је акутелна покрајинска владајућа коалиција ДС-ЛСВ-СВМ опстала на власти у овом мандату.

Оформљена је коалиција ДС-ЛСВ-СВМ чиме је обезбеђена стабилна већина, а посланичка група око ДС убрзо је подигла бројно стање на 59 након што је у њену посланичку групу а затим и у странку прешао Милиовоја Вребалова који је, као канидат листе Преокрет победио на изборима по већинском систему. Тиме је и почела сезона промена партијских дресова, поготово након што је на републичком нивоу СПС одлучио да промени коалиционог партнера и уместо ДС-а ушао у коалицију са СНС. Следећи тренд промена власти и у великом броју локалних самоуправа где су опозиционе клупе СНС овај пут биле резервисане за ДС који је до тада владао, почело је и осипање посланичке групе демократа у војвођанском парламенту, па је са 59 посланичка група спала на 49 посланика, а половина одлазећих посланика завршила је у редовима опозиције у покрајинском праламенту.

У сезони прелазака Борис Тадић одлази из ДС и формира своју политичку групацију којој се приклонило пет посланика ДС у Покрајинском парламенту и представничко тело грађана Војводине добило је нову посланичку групу - Нова демократска странка. Чак четири од пет посланика у наредних неколико месеци напустило је или искључено из странке у оснивању, па је у посланичкој групи НДС сада само једна чланица Тадићеве Социјалдемократске странке - Тања Докмановић, док су сви остали посланици без страначке легитимације. У сезони прелетања чак је и тада политићка организација Трећа Србија добила два посланика из редова ДС-а, која у време одржавања покрајинских избора није ни постојала. Посланичка група СНС су добили четири посланика из редова ДС.

У опозиционим редовима такође је било прегруписавања а најгоре је прошао ДСС који је остао без три од четири посланика. Сво троје посланика прикључило се Српској напредној странци, а једино је веран странци Бранислав Ристивојевић актуелни председник Покрајинског одбора ДСС. Због напуштања СРС троје посланика вратило је посланичке мандате који су замењени.

У финишу „прелазног рока“ када се чинило да је већина ДС-а угрожена уследио је и прелазак Наде Бодрожић, чланице Нове Србије из посланичке групе СНС у Демократску странку. Окрњена посланичка група ДС, иако и даље најбројнија у Скупштини морала је да пружи уступке коалиционим партнерима, у овом случају ЛСВ те је уследила реконструкција покрајинске владе.

Претходно је ЛСВ уз помоћ целокупне скупштинске опозиције издејствовала промену изборног система из комбинованог у пропорционални, према коме ће свих 120 посланика бити бирано на основу укупних резултата које изборне листе освоје на изборима, а не као што је било до сада да половина буде бирана по том моделу, док се половина посланика бирала непосредно.

Приликом изгласавања одлуке о новом изборном моделу у мањини су се нашли посланици ДС и СВМ, али се владајућа већина одржала. Престанком важења комбинованог система посланици који су изабрани по већинском моделу више нису могли бити замењени, јер се више нису могли одржавати избори за њихове наследнике. Због тога ће у изборе Скупштина Војводине ући са 119 уместо са 120 посланика, јер је Зоран Танкосић из Пландишта, изабран на листи ДС по већинском систему, а касније прешао у посланичку групу СНС, постао јавни бележник и напустио посланичку клупу. 

А. Савановић

Процедура

Према одредбама Статута Војводине, осим што расписује покрајинске изборе, председник Скупштине Војводине заказује и прву седницу Скупштине у новом сазиву, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења коначних резултата избора. Скупштина на првој седници потврђује посланичке мандате. Скупштина је конституисана потврђивањем мандата две трећине посланика. Потврђивањем мандата две трећине посланика престаје мандат претходног сазива Скупштине.