Отварање поглавља велики корак, примена закона прави изазов

Шеф одсека за европске интеграције у Делегацији ЕУ у Београду Фрек Јанмат је, одговрајући на питање када је могуће да Србија уђе у ЕУ, рекао да брзина приступања Србије ЕУ зависи пре свега о реформских потеза које ће предузети земља кандидат.Он је подсетио да је процес приступања Хрватске, од отварања поглавља до чланства трајао осам година, укључујцухи и процес ратификације који је трајао годину и по.



Напоменуо је такође да су се закони и стандарди којима треба Србија да се прилагоди променили у протеклих десет година.Релативно је лако ускладити законодавство, а прави изазов је примена закона, рекао је Јанмат додајући да највеће изазове очекује у поглављима 23 и 24, као и у областима конкурентности и заштите животне средине.



Према његовим речима, отварање првих поглавља је подстрек за даљи пут ка чланству, а преговори имају потенцијал за снажније, транспарентније законске процесе и јачање независних тела.Амбасадор Холандије у Београду Хендрик ван ден Дол оценио је да би Србија могла да сустигне Црну Гору, која је већ отворила више од 20 поглавља, ако се буде у потпуности посветила реформама.



Он је, као представник земље која од 1. јануара преузима председавање ЕУ, казао да би Хаг желео да се што пре отворе поглавља 23 и 24, и да би то могло да се догоди на идућој међувладиној конференцији у марту.Што се првих поглавља тиче он је подсетио да је једно изразито политичко, 35, а друго техничко - 32.



"Коначно сте ту. Чињеница да смо отворили поглавља показује не само да је Србија озбиљна по питању чланства у ЕУ, већ да смо и ми озбиљни, да Европа стварно жели Србију"; нагласио је холандски дипломата.Амбасадорка Француске Кристин Моро истакла је да је отварање поглавља важан корак напред и подстрек за грађане и владу Србиј, поручивши истовремено се пажња не сме посветити само теми Косова, то јест поглављу 35, већ да је важнија свест о томе да поглавља 23 и 24 мењају друштво.



Амбасадор Немачке Аксел Дитман подсетио је да у ЕУ постоји заједнички став да на крају процеса мора да постоји правно обавезујући документ о односима Београда и Приштине.Он је објаснио да нигде не стоји да Србија мора да призна Косово, али да се још тачно не зна шта значи правно обавезујући споразум.



Дијалог, према његовим речима, се креће у добром правцу, и Београд је у више наврата показао посвећеност, али је битно да се договорено примени и отворе нове теме.Што се отварања првих поглавља тиче, Дитман је рекао да је то показало грађанима да је чланство у ЕУ реално и да треба искористити велики замајац.



Као и претходни говорници и он је подвукао значај отварања поглавља 23 и 24 која се тичу модернизације и трансформације друштва.

Највећи изазов, према његовим речима, није само усклађивање законодавства, већ примена усвојених закона.Наташа Вучковић, члан делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе рекла је да је отварање поглавља изозетно важно,  јер подиже степен позитивне енергије и расположења грађана.



За процес интеграције, како је указала, од кључне важности је интерес грађана.Шеф мисије ОЕБС у Србији Петер Буркхарт оценио је да су поглавља 23 и 24 најважнија из угла ове организације, која у тим областима са Србијом ради од 2001..Такође је казао да је прошлост показала, да је лакше формирати нове институције него реформисати постојеће, тако да су ова два поглавља изазовна.

(Танјуг)