Осуда геноцида у Сребреници, без „али”

 – Србије, Косова, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније и Македоније. Потписивање је, објашњава за “Дневник” Јована Прусина из Иницијативе младих за људска права, резултат Берлинског процеса који је отпочет на самиту земаља Западног Балкана у Берлину 2014. године.

- Берлински процес представља значајну платформу за регионалну сарадњу са фокусом на решавању проблема – од изградње саобраћајне инфраструктуре до одређених билатералних спорова – на којима би државе у региону требало да сарађују али, као што видимо, најдаље се отишло на пољу сарадње младих. Од 1. јануара 2017. године, када канцеларија званично почиње са радом, млади у региону ће имати могућност да учествују у разменама, као и да сарађују кроз разне пројекте у којима ће учествовати образовне, културне и друге установе - каже Прусина.



Шта Регионална канцеларије за младе Западног Балкана значи за ове просторе и чему би требало да допринесе?



- Оснивање Регионалне канцеларије за сарадњу младих је значајно превасходно због наше ратне прошлости која је иза себе оставила огромну етничку дистанцу и нетрпељивост. Истраживања јавног мњења говоре да генерације рођене током и након рата гаје већи степен нетрпељивости према различитим видовима “другости” од старијих генерација. Узрок томе је чињеница да се млади не познају, због чега веома лако стварају предубеђења и предрасуде. Управо оваква канцеларија, настала уз подршку шест влада, може младима омогућити да виде и науче нешто ново, што касније доводи и до рушења стереотипа о тој “другој страни”.

Познато је да страх од непознатог може да мобилише велики број људи у негативном смеру, те је стога циљ Регионалне канцеларије да младима регион учини доступним, како би широм бивше Југославије створили мреже познаника и сарадника које ће им користити у будућности.

Узор за овакву сарадњу младих из региона је француско-немачка инцијатива за помирење после Другог светског рата. Колике су шансе да млади региона постигну тај циљ и од чега то зависи?



- То највише зависи од приступа. Француска и Немачка не би биле ту где су данас да су своју ратну прошлост гурнуле под тепих. Иницијатива младих за људска права организује размене младих од свог оснивања 2003. године, и веома рано је увидела да рад са младима на овим просторима има ефекта само уколико се разговара о узроцима проблема. Нема смисла водити младе из Београда у Сарајево уколико им не објасните одакле тамо рупе од метака и граната на фасадама.

Организације цивилног друштва су се последњих година фокусирале на то да размене младих спроводе на институционалном нивоу, а не само у оквиру цивилног сектора, с обзиром да држава има логистику и ресурсе које цивилни сектор нема. Сада, када смо коначно то постигли, наш задатак је да својим знањем и искуством подржимо рад ове организације. Како би рад канцеларије што више зближио младе, наставићемо да инсистирамо да се приликом размене младих говори о узроцима због којих они не разговарају. Без суочавања са прошлошћу беспредметно је говорити о било каквом помирењу на овим просторима. 



Иницијатива младих је упутила отворено писмо посланицима Народне Скупштине уочи комеморације поводом геноцида у Сребреници. Да ли би усвајање предлога изнетих у том писму уједно био пут за помирење у региону?



- Иницијатива је упутила писмо посланицима Народне Скупштине Србије у коме се од њих тражи да одрже комеморативну седницу посвећену жртвама геноцида, усвоје Декларацију о осуди геноцида у Сребреници, као и да нам се придруже на комеморацији поводом геноцида у Сребреници која ће се одржати 11. јула испред Народне скупштине.

Усвајање захтева изнетих у нашем писму био би значајан корак ка помирењу у региону, с обзиром на раније усвојену Декларацију из 2010. године где је избегнута правна квалификација злочина, иако се позивало на пресуде међународних судова које говоре о геноциду у Сребреници. Упркос одређеним скупштинским иницијативама како владајућих, тако и опозиционих партија, да искористе 11. јул за скретање са теме сребреничког геноцида, усвајањем декларације о геноциду над бошњачким мушкарцима и дечацима страдалим јула 1995. године, нови сазив Скупштине Србије демонстрирао би одговоран однос према жртвама геноцида, за чије неспречавање је наша држава осуђена пред Међународним судом правде.



Сваке године се прича о годишњици страдања у Сребреници политизује и како се приближава 11. јул тако тензије са свих страна расту. Да ли је дошло време да сви признају туђе, не умањујући при том своје жртве, и да заједно одају почаст и поклоне се свим страдалима?



- Апсолутно. Велики је проблем што се 11. јул, као и остале годишњице великих страдања током ратова у бившој Југославији, политизују. Фокус јавности никада није на жртвама него на политичким елитама земаља у региону. Све чињенице о тим ратовима и даље нису утврђене, али многе јесу и то како пред међународним, тако и пред домаћим судовима. На жалост, и даље смо сведоци манипулација бројем страдалих, и даље не говоримо о одговорности оних који су те злочине починили. Не можемо говорити о помирењу у региону док не осудимо оне који су одговорни за то што данас морамо да се миримо. Такође, не можемо говорити о жртвама геноцида у Сребреници, или било ког другог злочина током ратова 90-тих година, ако након тога користимо оно чувено „али”.



Љубинка Малешевић

 

Елите славе злочинце



- Без јасне и недвосмислене осуде ратних злочина и њихових починилаца не можемо градити стабилну будућност региона. Докле год политичке елите глорификују ратне злочинце, не осврћући се на чињенице утврђене пред међународним и домаћим судовима, до тада су млади ти који испаштају. Један од важних сегмената функционисања Регионалне канцеларије за сарадњу младих је управо разговор о утврђеним чињеницама о ратовима у бившој Југославији, а не вреди о томе разговарати са младима ако имате највише државне званичнике који тим чињеницама манипулишу.