Одустајањем од ЕУ све урађено било би стављено на коцку

и све то би било стављено на коцку уколико би се Србија окренула од Унијом, сматра председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.

Јоксимовић је додала и да би Србија остала без утицаја на све оно што је од интереса за земљу, а решава се у оквирима ЕУ, и напоменула да је то нешто што Србија тешко да себи може да дозволи.

"То би била једна изузетно тешка одлука", подвукла је Јоксимовић.

Говорећи о томе шта би се догодило уколико Србија окрене леђа Унији, Јоксимовић је подсетила да ЕУ чини две трећине размене са Србијом, а земље ЕУ су највећи донатори.

"Велики капитал је уложен, у смислу кредибилитета Србије у оквирима ЕУ, и Србија у овом тренутку има подршку неких од кључних земаља ЕУ. Све то би било стављено на коцку уколико би се Србија окренула од ЕУ, а да не подсећамо на тренутке када смо ишли неким супротним путем, што се по Србију завршило у веома негативном контексту", оценила је Јоксимовић у изјави за Танјуг.

Када је реч о дешавањима у вези са Трепчом, Јоксимовић је рекла да са питањем које се поставља - да ли Србија треба да се обрати Уједињеним нацијама, треба бити изузетно обазрив, имајући у виду да су УН управо делегирале ту тему ка Европској унији.

"Чини ми се да треба стати на лопту, размислити озбиљно на који начин се у овом тренутку интереси Србије на најбољи начин могу заступати и кренути тим правцем без обзира на чињеницу да ће сваки од праваца који зауземемо на одређен начин бити комплексан и тежак за Србију", каже саговорница Танјуга.

Она је додала и да је велики број суседа Србије у ЕУ, док читав регион тежи чланству.

"Дошло је до одређене врсте застоја у том процесу и одређене врсте дестабилизације у самом региону. Србија, пре свега, мора да размишља о безбедности, стабилности и интересима који се могу испунити у комуникацији са међународним актерима", рекла је Јоксимовић.   

Говорећи о односима Русије и Запада, Јоксимовић истиче да је, упркос очекивањима да ће доћи до попуштања и контруктивне комуникације, дошло је до озбиљног заоштравања, па поједини аналитичари, попут  министра спољних послова Немачке Франка Валтера Штајнмајера, говоре о напетостима које су јаче него у време Хладног рата.

Та врста заоштравања нарочито подиже подозрење кад је реч о односима свих међународних фактора према једној или другој страни, указује Јоксимовић.

Она истиче да Србија мора озбиљно да размотри међународну ситуацију и постави се тако да на најмањи начин буде поприште сукоба између великих сила, односно да трпи најмање последице због изузетно велике напетости међу највећима.

"Дакле, треба пажљиво размотрити да ли је и на који начин дошло до одређених померања моћи у међ односима и у складу са тим поступати у складу са интересима Србије", закључила је Јоксимовић.

(Танјуг)