Нова политичка већина на потезу
који је Одбор за питање уставноправног положаја у понедељак упутио покрајинском парламенту добије двотрећинску подршку посланика, на институцијама чији је оснивач АП Војводина убрзо би могла, осим официјалне заставе из 2004. године, да се завијори и традиционална српска тробојка из 1849. године.
– На новој политичкој већини у покрајини је да учини оно што претходна није – да спроведе Статут и уведе у употребу традиционалне симболе – за то је потребно да гласа 80 покрајинских посланика – каже за „Дневник” професор новосадског Правног факултета др Слободан Орловић.
Он је као нестраначка личност члан Одбора Скупштине Војводине за питања уставноправног положаја, а пре две године био је на челу седмочланог стручног тима покрајинског парламента за усклађивање Статута с одлуком Уставног суда. Орловић је и један од аутора Нацрта покрајинске скупштинске одлуке о изгледу и начину коришћења симбола и традиционалних симбола Војводине. На основу тог документа је прошле године утврдио Предлог одлуке Одбора за питања уставноправног положаја о симболима и упутио га Скупштини Војводине на усвајање, међутим, документ тада није добио потребну подршку од 80 посланика. На основу тог документа је утврђен и нови Предлог Одбора о симболима па је Одбор једногласно овластио професора за свог известиоца на седници парламента.
У Скупштини Војводине, за разлику од претходног сазива, постоје услови да се та одлука усвоји јер нова скупштинска већина, коју чини Српска напредна странка са својим коалиционим партнерима, од самог почетка подржава традиционалне симболе. Тај став од почетка заступају и СПС, СВМ и СРС, што би требало да значи да ће одлука овај пут добити подршку двотрећинске већине парламента.
Одлука о изгледу и начину коришћења симбола Војводине, као што је познато, у претходном сазиву парламента није прошла због традиционалних симбола, које су оспоравале чланице тадашње владајуће коалиције ДС и ЛСВ. Чанкова странка није подржала ни Статут због традиционалних симбола. Она и даље заступа исти став. За разлику од лигаша, демократе су пре две године подржали Статут, а самим тим и симболе, међутим, упркос томе, прошле године нису подржали одлуку о симболима.
Од тада су демократе мало „омекшале” свој став. О томе сведочи дискусија представника ДС-а Горана Пауновића на Одбору за питање уставноправног положаја, који је рекао да су предложени симболи „најближе симболима српског војводства из 1848. године и они су први симболи који су коришћени уз назив Војводине, и то је историјска чињеница”.
– Нови Статут из 2014. године, држећи се терминологије уставне норме, у члану 9 уводи и описује симболе АП Војводине. То су застава, традиционална застава, грб и традицонални грб. Тиме се до тада неуставни застава – неједнака тробојка с три звездице, и грб – штит на три поља с лавом, јеленом и апостолом Павлом, практично први пут легализују – наводи Орловић. – Осим њих, у истом члану Статута утврђују се и традиционални симболи, застава – српска тробојка – и грб с круном, крстом и оцилима. Даље је прописано да се одређена питања у вези с изгледом и коришћењем симбола и традиционалних симбола уређују покрајинском скупштинском одлуком.
Он, међутим, подсећа на то да је прописани рок за усвајање те одлуке, 30. август 2014. године, одавно истекао и тиме је Скупштина Војводине прекршила Статут, али за то не постоје правне санкције.– Постоји политичка одговорност и њу су, чини ми се, бирачи на покрајинским изборима 2016. јасно утврдили. До тада владајућа Демократска странка постала је опозициона.– закључује професор Орловић.
Ержебет Марјанов
Коришћени неуставни симболи
Војводина тренутно користи грб из 2002. и заставу из 2004. године, који су тада усвојени на иницијативу ЛСВ-а. Орловић, међутим, наводи да за доношење тих одлука тада није постојао уставноправни оквир.
– Тада важећим Уставом из 1990. није било прописано да АП Војводина има заставу и грб. Од оснивања Социјалистичке Аутономне Покрајине 1945. нису постојали њени симболи – истиче он. – АП Војводина добија уставно право на своје симболе тек Уставом из 2006. Али, како објашњава, без обзира на то што је Уставом из 2006. године добила право на своје симболе, Покрајина их није увела и није их описала Сатутом 2008. године, него је годину касније „некаквом алхемијом” претворила неуставне одлуке о симболима из 2002. и 2004. године у „покрајинске скупштинске одлуке”. Те неуставне симболе је практично легализовао нови Статут, који је усвојен маја 2014. године.