Нова аграрна политика у буџету за 2017.

До краја ове године су, наиме, лимитиране могућности, јер је већ око 80 одсто средстава утрошено за реализацију конкурса у пољопривреди у претходном периоду. 

Председник Покрајинске владе Игор Мировић је наложио секретарима да анализирају стање које су затекли у својим секретаријатима на дан примопредаје 21. јуна. Шта сте затекли?  - Било је неопходно да новоформирана Покрајинска влада након 16 година власти Демократске странке уради анализу стања у секретаријатима. На седници Покрајинске владе 22. јуна донет је закључак да јој се у року од 15 дана доставе извештаји о стању које смо затекли 21. јуна. На основу прелиминарних података Секретаријата за пољопривреду може да се каже да је значајнији део средстава утрошен до тог дана, односно да је по објављеним конкурсима у овој години већ реализован, или је у току реализација милијарду и 860 милиона динара. Остатак од око 370 милиона динара биће утрошен на конкурсе до краја године. Дакле, више од 80 одсто предвиђених средстава за ову годину је практично реализовано, па су нам лимитиране могућности за креирање аграрне политике до краја буџетске 2016. године. Можемо очекивати да ће Покрајинска влада почети са реализацијом плана и програма аграрне политике које је предвидео председник Мировић у буџетској 2017. години.

Шта ћете прво урадити у области где има огромних проблема, почев од уситњених газдинстава до наводњавања и цена пољопривредних производа?

- Према званичним подацима из 2012. године индивидуална газдинства у Војводини у просеку обрађују око 11 хектара, дупло више него газдинства у другим крајевима Србије. С обзиром да смо прихватили принципе тржишног привређивања, Република Србија и АП Војводина немају ингеренције у одређивању оптималне величине пољопривредног газдинства. На то можемо да утичемо кроз програме кредитирања или субвенционисања куповине земљишта, посебно кад се ради о стратешки дефинисаној циљној групи попут младих пољопривредника који су решили да остану на селу и да се дугорочно баве пољопривредом. Слабија конкурентност мањих газдинстава на тржишту може да буде проблем, зато ће нова Покрајинска влада настојати да мерама утиче на смањивање цене инпута производње и да подстиче удруживање мањих и средњих пољопривредника. То ће повећати њихову конкуретност на тржишту.

Од другорочних пројеката у пољопривреди најављује се наводњавање. Колико хектара се планира под системом за наводњавање?

- У Војводини има око 20.000 километара каналске мреже. Према проценама стручњака са постојећим водним капацитетима међународних и домаћих река можемо наводњавати до 400.000 хектара ораница.

Колико хектара се сада наводњава?

- Нажалост немамо званичних података. То ће бити још једна тема пољопривредне саветодавне службе. Још раније је покренут пројекат 13 регионалних подсистема, који би служили и за одводњавање и наводњавање. У протеклом периоду међутим, није довољно урађено да би ти подсистеми и добили функцију из разних разлога вероватно и политичких. Очигледно није постојало довољно воље за то. То ће бити један од задатака Покрајинске владе да у сарадњи са Владом Србије и ресорног министарства ставимо у овом мандату у функцију бар неколико регионалних подсистема за наводњавање. Идеално би било када бисмо сваке године могли бар један. Тај задатак је врло важан, и поред одводњавања треба да буде један од приоритета. Сматрам да тај циљ није недостижан.

Оног тренутка када Србија постане чланица ЕУ, и њена пољопривреда би требало да буде конкурентна пољопривреди осталих земаља Уније...

- Пољопривредни произвођачи из Војводине, кад је реч о нивоу приноса и примени знања јесу негде у врху европске пољопривреде и јесу изнад пољопривредних произвођача из окружења, али морамо рећи и то да су власти имале маћехински однос према пољопривреди у претходном периоду. То је приморавало пољопривредне произвођаче да се ослањају на сопствене могућности и ресурсе. Развој пољопривреде тражи тесну сарадњу државе са индивидуалним газдинствима у циљу сталног повећања знања и технологија у производњи, подстицаја капиталних инвестиција попут прерађивачких капацитета, хладњача, системе за наводњавања, противградне мреже, опремања фарми... Неке од ових инвестиција ће бити приоритет у покрајинском секретаријату у наредном периоду. Тешко је међутим, очекивати да ће у кратком временском периоду осетити напредак, али ће свакао акценат мера бити усмерен на ове мере које сам поменуо. Стимулисаћемо произвођаче да иду на вишу фазу прераде – да покушамо да извозимо производе на вишем нивоу прераде.

Ержебет Марјанов

Позив на сарадњу

Колико имате могућности да ваше искуство и знање примените у секретаријату који водите?

- Знање које сам стекао на Пољопривредном факултету, а потом у вођењу локалне самоуправе у Бечеју желим да ставим у функцију на најбољи могући начин. За то ће ми бити потребан стручан тим сарадника, и на томе ћу инсистирати с обзиром да се ради о ресору који обухвата широк спектар делатности. Очекујем и да се шира стручна јавност укључи у тај посао. Ту мислим и на високообразовне научне установе, струковна удружења. Сматрам их за партнере и њихово знање и искуство су добродошли. Већ сам имао и контакте с неким инвеститорима из иностранства који су спремни да инвестирају у прерађивачки сектор у Војводини. Приоритет нам је да у наредном периоду привлачимо што више инвестиција, и иностраних и домаћих, не правим разлику између њих.