Неписано правило, које смо већ кршили

 који желе радно место у кабинету на Андрићевом венцу. Већ подуже у политичком етру чују се мишљења да би шефа државе требало можда бирати у парламенту, насупрот референдумском изјашњавању грађана које је сада на снази. Упоредо с тим, отворено је и питање самих надлежности председника Србије, која, онако како их Устав прописује, по појединим тумачењима, више одговарају скупштинском гласању него изласку на биралишта.

Недавно је покренуто и питање финансирања избора, па и председничких, којим су се позабавиле препоруке из Акционог плана за поглавље 23 у преговорима с Европском унијом. Сходно томе, Закон о финансирању политичких активности требало би да буде измењен до краја ове године, а смернице, додуше још увек незваничне, садржане су у десет препорука експерта ЕУ Јурија Топлака.

У њима се, између осталог, предлаже  да приходи и расходи кандидата и партија морају бити доступни онлајн још пре избора, као и да је потребно онемогућити да трошкови кампање остану неплаћени након подношења финансијског извештаја. Санкције, како подвлачи, треба да буду пропорционалне, одвраћајуће и делотворне. А да би биле одвраћајуће, треба да буду најмање неколико пута веће од стечене користи, али и строже када је реч о подношењу финансијских извештаја. Топлак сматра да би систем санкционисања могао бити унапређен уношењем других кривичних дела, којима би се предвиделе чак и затворске казне за оне који прикрију прилоге или друге приходе изнад одређеног износа, укључујући у то изостављање из извештаја или његово неподношење.



Организација „Транспарентност Србија” у својој анализи оценила је те предлоге као корисне, али и додала да је „битно нагласити да су кроз тих десет препорука обухваћена нека важна питања и проблеми, али не сви”. Кажу да је у анализи нарочито посвећена пажња политици санкционисања, док, на пример, питање вођења „функционерске кампање”, односно злоупотребе јавне функције и јавних ресурса у кампањи, није поменуто.

Да ли је касно да Србија закорачи у било какве промене на том плану шест-седам месеци пре председничких избора и сме ли се тако нешто чинити у години избора?



Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић каже за „Дневник” да постоји неписано правило да се закони у изборној години не мењају. Али, подвлачи, стриктно поштовање тог правила значило би да се закони не мењају – никада јер ми на сваку годину имамо некакве изборе, редовне или ванредне – локалне, парламентарне или председничке.



– По таквом тумачењу ствари, дошли бисмо у ситуацију да никада не можемо променити ни изборни систем, нити елементе који творе изборно законодавство – тумачи Вуковић. – Па сетите се само, код нас су баш закони често и мењани пред саме изборе! За републички ниво то је учињено 2000. године, а то смо мање-више пред саме изборе два пута учинили када је реч о локалним изборима.



Тако да мислим да се ствари везане за финансирање кампање, правила везана за медије, могу променити и у изборној години јер бисмо у противном дошли у један нонсенс. С друге стране, у оквиру те законодавне теме, не знам зашто бисмо и причали о систему избора председника када је то уставна категорија па је то прича која ће бити актуелна када се буде мењао највиши правни акт.Примећује уједно да, ако би се мењао начин избора шефа државе, онда „има смисла и одредити му нове надлежности јер је то некако једно с другим спојиво”.



По предлогу ЦеСИД-а, пре свих потеза потребно је решити питање изборне администрације, дефинисањем једног сталног државног изборног тела, с надлежностима већим од оних које имају изборне комисије, а које би решавало изборне проблеме.



Светлана Станковић

 

Добра пракса политичке културе

Иако код нас правило о немогућности промене изборног закоднодавства у години избора није нигде зацртано, Ђорђе Вуковић указује на то да „озбиљне државе имају праксу добре политичке културе да се та правила не мењају непосредно пред изборе и да смеју бити у корист оног ко је у извршној власти”.



– Та добра пракса подразумева да ви системски радите и неколико година водите јавну расправу о томе, како што ради Енглеска. Имали сте дебату и у САД, чак 12 година, о изборном систему за председника, а на крају је испало да од тога неће бити ништа – констатовао је Вуковић.Истакао је да се проблем може решити елегантно тако што би након усвајања нових законских решења, било прописано да ће она важити тек у наредном изборном циклусу.