Нема вајде од чекања зеленог светла Приштине

да Срби на КиМ сами крену у формирање Заједнице српских општина. „ Мислим да не треба чекати на добру вољу Приштине, јер те добре воље неће бити.



Приштина ће стално условљавати питање формирања ЗСО. Али оног тренутка када Албанци буду схватили да ће Заједница бити формирана са њима или без њих, спласнуће отпор према њој. Према томе, Срби морају направити корак напред, јер очигледно је да међународна заједница не може одустати од онога што је под њеним патронатом договорено у Бриселу,” навео је Ивановић у писму.

– Најпре, мени је жао што Београд до сада није успео у инсистирању да се заједница формира, поготово након избора на северу КиМ и формирања општина по косовским правилима. И то мислим да је велики пропуст београдског преговарачког тима. Но, ту смо где смо, па ни три године након потписивања Бриселског споразума немамо ЗСО док се преговара о неким много мање важним стварима. Међутим, формирати Заједницу српских општина без подршке међународне заједнице мислим да не би било паметно – коментарише за “Дневник” бивши потпредседник косовског парламента Петар Милетић.



По његовим речима, суштина ЗСО је управо у томе да мора бити призната институција, јер је то предуслов за њено заиста успешно деловање и испуњавање очекивања косовских Срба, између осталог и преузимање оних послова које Влада Србије данас обавља на Косову пре свега у домену образовања и здравствене заштите.



– Али то не значи да сви они који данас имају утицај међу Србима на КиМ - председници општина, посланици у косовском парламенту, министри у влади, одборници... – не би могли да се састану, као некакав вид „групе за притисак”, и иницирају убрзање формирања ЗСО. Јер заиста би требало показати и Приштини и међународној заједници да постоји воља и жеља да Заједница заживи и преузме све обавезе према Бриселском споразуму. Мислим да то може да помогне, мада би по мени кључно било да преговарачки тим Београда запрети замрзавањем процеса нормализације односа ако се настави са опструкцијом формирања ЗСО.



Милетић, међутим, скреће пажњу да ни наша страна није урадила све што је могла како би припремила терен за формирање Заједнице..

– По мени је, рецимо, скандалозно што статут ЗСО увелико већ није написан, а не да се још увек крчка. Ако већ није спремна Приштина, ако међународна заједница отеже, зашто Београд није изашао с предлогом тог документа и у њему, сходно слову Бриселског споразума, јасно навео и сва овлашћења и све обавезе Заједнице, и ко ће је чинити, и шта ће и како радити, и на који начин ће бити финансирана...

Коментаришући услове за наставак устројисања Заједнице, које је Приштина поставила пре неколико дана током наставка техничког дијалога у Бриселу – од укидање паралелних структура Србије на Косову до инсистирања на међународном позивном броју и независном енергетском дистрибутивном систему – Милетић каже да су то сасвим очекивани потези који никог више не би требало да изненађују...



– Приштина је у позицији да прети јер је она главно из Бриселског споразума већ добила: општине на северу су конституисане по косовским законима, чиме је почела њихова интеграција, и то је Хашиму Тачију и остатку тамошње администрације било најважније. И сада могу да затежу до бесвести, односно да условљавају све док потпуно не заокруже, како кажу, „државност”. А у том уцењивачком пакету им је на првом месту управо ЗСО. Зато је сада на потезу Београд...



Мирослав Стајић

 

Дечани нису компензација за ЗСО



Милетић је као нереалне одбацио спекулације да косовски Уставни суд, враћањем 24 спорна хектара земљишта манастиру Високи Дечани уз образложење да је „Косово правна држава” заправо покушава да замаже очи међународној заједници, све како би на другој страни припремио терен за легислативно оспоравање ЗСО...



– Најпре, сви на Косову знају да је Уставни суд под озбиљним утицајем међународних представника. Друго, тај поступак је завршен одавно, јер је спорна имовина манастиру конфискована након Другог светског рата, а одлуком Владе Србије из 1997. само му је враћена. И међународна заједница је јасно рекла да у овом случају нема ништа спорно – уосталом, и првостепена пресуда, када су пре неку годину међународне судије пресуђивале у овом случају, била је да земља припада СПЦ. Тек касније је косовско правосуђе разним опструкцијама довело до тога да та имовина постане спорна. И треће, случај Високи Дечани је само показао да је могуће и на Косову, без обзира на веома тешке, често и непријатељске услове, доћи до правде уколико сте упорни, имате озбиљне аргументе и, наравно, сарађујете са међународном заједницом.