Младим истраживачима додатних 20 милиона
и готово 12 милиона је остало ненаплативо, нови Секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност припрема предлог да се веза између науке и привреде у будућности успостави на другачији начин. Предлог је, наиме, да се субвенционишу они који директно траже помоћ од научних института и факултета, наводи секретар др Зоран Милошевић у разговору за „Дневник.“
Шта се конкретно предлаже?
– Наш радни предлог је, а надам се да ће га Покрајинска влада прихватити, да се субвенционишу сви они који директно траже помоћ од научних института и факултета. Тако да ће сав добробит бити усмерен према научним институтима и факултетима, јер они све више морају да раде за привреду. Они не могу отворити само часописе, односно радове у часописима него морају стварати производ који је тржишно препознатљив. То је данас реткост, али имамо у институтима попут Биосенса, института за прехрамбене технологије Факултета техничких наука. Чак имам назнаке да и Академија уметности може својим производом допринети тржишном позиционирању у индустрији видео игрица и анимацији. Врло је тешко себе пронаћи на тржишту у ситуацији када смо заправо сву науку базирали на буџетском финансирању и правдању само кроз научне радове, дакле, кроз онај видљиви део. Морамо учинити корак, а који је свет давно учинио, да су истраживања доминантног карактера она који имају примењив карактер и да се ослонимо на потребе привреде која ће бити стимулисана, субвенционисана да што више трага за новим решењима кроз делатности института и факултета.
Може ли та веза између науке и привреде и да се оснажи?
– Ми смо управо у једном ставу Покрајинске владе, којим се организује радна група за контролу ефеката реализације уговора о суфинансирању погона за примену нових технологија, направили већ први корак. Дакле, анализом ефеката који су произашли из претходног периода од 2007. године, када је готово 34 милиона евра потрошено заправо на ту везу између науке и привреде, схватамо да значајан део тих средстава, чак око 12 милиона евра, данас није наплатив, јер су компаније у стечају, или у неким другим проблемима. Принцип враћање дуга у материјалним добрима је поприлично нецелисходан за овај секретаријат, а рекао бих и за целокупну Покрајинску владу. Мислимо да у будућности битно другачије мора да се успостави та веза између науке и привреде.
Члан сте поменуте радне групе, да ли су били подложни анализи сви уговори, који су потписани од 2007. године?
– Сама чињеница да је Покрајинска влада именовала 3. августа радну групу, која треба ускоро да извести о ефектима реализације уговора о суфинансирању погона за примену нових технологија у АПВ, јасно указује да ту имамо више проблема. Неки уговори су банкарски обезбеђени, неки нису, дакле ту већ имамо проблем, који је решив у случају непоштовање уговора тако што ће се активирати банкарска гаранција. То је и један од могућих закључака радне групе. Велики број уговора није обезбеђен, ни менично ни хипотекарно. Рекао сам већ да од пласираних 34 милиона евра око 12 милиона су спорна. То је трећина пласираних средстава који су врло проблематични, али је упитна и целисходност читавог процеса. Дат је новац, а дуг је враћен робом која не може да се пласира на тржишту. Ту је било свега, а најмање је нових технологија. Да ли је нормално да закључујете уговоре, који нису обезбеђени? За 2015. и 2016. годину уговори имају на неки начин и то обезбеђење, док претходни заиста морају добро да се анализирају. Дакле, сваки уговор ћемо проучити, а да ли има могућности ревизије или не, то је такође једно питање.
Кад ћете завршити тај посао?
– Очекујем да ћемо почетком септембра имати закључке и да ће се у првој половини септембра у вези са тим изјаснити Покрајинска влада.
Који су планови Секретаријата до краја године, да ли сте имали захтев да се ребалансом буџета обезбеде додатна средства?
– Имали смо одређених проблема, пре свега у решавању обавеза које оснивач има према факултетима када се ради о њиховим материјалним трошковима, али мислим да смо те проблеме пребродили. Ти материјални трошкови су били на врло ниском нивоу планирани и имали бисмо одређене проблеме у октобру, новембру и децембру, поготово на оним факултетима који имају знатно веће учешће буџетских средстава у укупним приходима попут Академије уметности, Филозофског факултета, Грађевинског факултета у Суботици, док би други имали мање проблеме, али је неспорно да њихова потраживања од буџета, око 65 одсто укупних трошкова се не могу задовољити само са планираних 98 милиона динара. То је тек на нивоу 38 одсто потреба високих школа и факултета за материјалним трошковима. Планирамо да се тај износ повећа око 70 одсто. То је више него прошле године за 16 одсто. Тако да сад већ имамо позитивне реакције факултета и високе школе, који ће бити растерећени у том погледу. Планирамо да око 30 милиона потрошимо и за одређене радове на факултетима, у правцу енергетске ефикасности, поправки санитарних делова, електро инсталација. Имамо и лепу вест за младе истраживаче. Ове године смо утрошили 17 милиона за краткорочне пројекте, ми ћемо до краја године са додатних 20 милиона дати, да тако кажем, додатни мотив младим истраживачима да код краткоричних пројеката покажу своју спремност за дугорочне пројекте, надам се и међународне пројекте.
Када се очекују конкурси за те краткорочне пројекте?
– Већ у септембру, или почетком октобра. Општа оријентација нашег Секретаријата ће бити усмерена према младим истраживачима, према онима који доносе не само ентузијазам него и нови квалитет, јер нам је циљ да их што пре оспособимо да схвате логику да њихова истраживања, њихов методолошки приступ овом проблему није само у писању радова, и припреми за наставничка звања која ће добијати, него да од тога има користи и наша привреда и да их што пре припремимо за писање међународних пројеката и наравно чврсту везу са привредом. Јер, колико год да издвојите средстава, то је мало у односу на потребу привреде за иновацијама.
Ержебет Марјанов