Мировић: Наш успех ће се мерити бројем запослених у новим погонима

Покрајинска влада више се бави конкретним стварима него теоретско-политичким расправама. Сматра да су оне битне и пожељне кад се говори о стратегији, али влада више нема времена за чекање, мора да реагује и да буде активна.

  Као резултат договора на заједничкој седници Републичке и Покрајинске владе октобра прошле године у Новом Саду започета је реализација важних пројекта, колико ће, по вашој оцени, реализација тих важних пројеката одмаћи до краја године?

– На заједничкој седници Владе Републике Србије и Покрајинске владе ми смо кандидовали више од 20 питања која се првенствено тичу елемената за бржи економски развој, заједничких инвестиција, али и питања која треба да утемеље дугорочнију, предвидиву визију укупног развоја Војводине. Са задовољством могу да кажем да је реализација већ више од две трећине тих питања у току, попут заједничког финансирања изградње зграде Радио-телевизије Војводине. На основу договора на заједничкој седници двеју влада у међувремену су опредељена средства, припремљени пројекти, обезбеђене су одговарајуће сагласности и ми ћемо у првој половини ове године приступити рушењу објекта на Мишелуку, а у другој половини и изградњи новог објекта. То је пример како смо у готово свим сегментима успели да убрзамо, интензивирамо, појачамо активност. Други пример је питање изградње великих објеката у оквирима „Војводинавода" за потребе наводњавања из такозваног Абу Даби фонда. Република је учинила значајне напоре и први пројекти из тог фонда реализоваће се у Војводини. Та питања смо разматрали у октобру и у више од две трећине доворених пројеката идемо и брже од плана, што је веома значајно и крајем године, када ћемо – надам се овога пута у Београду имати нову заједничку седницу Републичке и Покрајинске владе – представити анализу шта је и колико урађено и приступити реализацији нових пројеката и нових праваца сарадње за 2018. годину. Интензивирају се радови на Суботичком народном позоришту. Завршава се шеста фаза, припремамо улазак у седму, а осма фаза у 2018, уколико буде довољно новца, може практично значити завршетак радова. Тако да у односу на то имамо неку врсту тремин-плана, инжењерски решено, који се апсолутно поштује и нигде немамо никаква одступања од тих заједничких планова, заједничких пројеката, и то је нешто што може само и даље да охрабри.  

  Међу пројектима су и они с којима се исправљају промашаји претходне Покрајинске владе. Шта је све требало да се исправи, можете ли навести неке примере?

– Пре свега затекли смо недостатак концепције укупног развоја Војводине, недостатак развојних планова и дефинисања укупних амбиција. Ми смо пресекли такво стање. Определили смо се за веома важан заједнички рад, који подразумева да ће државни фондови, али и међународни, бити усмеравани на економски развој Војводине. То је наша основна полуга. Наравно, не одустајемо од питања трајног и предвидивог решења финансирања наших потреба. О томе је и председник Владе говорио у Народној скупштини, тема је дакле, нови закон о финансирању. Не одустајемо од начина да то буде метод вишегодишњег добро уређеног или вишедеценијски добро уређеног предвидивог модела, који би сасвим сигурно додавао и додатни импулсе за развој. Али, самим начином, отвореном и, рекао бих, једноставном логиком ми смо у овој фази док се закон не донесе, добили нове механзме, добили значајна средства и у трансферу и кроз практичне, конкретне инвестиције, и на тај начин ћемо, уверен сам, макар у једном значајном делу покренути све полуге развоја Војводине. Не застајемо ни у другим областима – здравство, школство. Мислим да су јасни помаци, који ће бити крунисани тек, као што сам и раније говорио, изградњом Б и Ц блока Клиничког центра. Јасни су помаци у здравству, где смо интервенисали у многим областима. У овом тренутку сви дијагностички апарати у здавственом систему Војводине раде. Ја сам обећао да ће тако бити и стојим иза тога, и цела влада стоји иза тога. Пустили смо у рад наслеђену инвестицију „Каменица 2". Размишљамо и о проширењу капацитета на институтима у Сремској Каменици, о томе водимо разговоре с управом института. Припремамо – о томе смо такође јавно говорили на заједничкој седници двеју влада – и генералну реконструкцију панчевачке болнице. Ради се о потпуној реконструкцији 8.000 квадрата, и ту инвестицију ћемо започети у другој половини 2017. године. Та болница је у најгорем стању у Покрајини и видите, за кратко време смо припремили новац, не тако мали, око 500 милиона динара, за потпуну реконструкцију болнице. Припремили смо пројекат, обезбедили грађевинску дозволу и очекујем да ће Управа за капитална улагања у наредних тридесетак дана расписати набавку за избор извођача. Заједнички радимо с Канцеларијом за јавна улагања, Министарством просвете и свим локалним самоуправама у Војводини на реконструкцији основних и средњих школа. Можда последњи сегмент везан за привредни развој: само у последњих 45 дана присуствовао сам отварању четири нове фабрике у Војводини, од „Континентала" у Суботици до „Хачинсона" у Руми, и то је нешто што је наш главни задатак, како сам и навео у свом говору пред посланицима Скуштине Војводине. Рекао сам да ће се наш успех мерити бројем запослених у новим производним погонима у Војводини.   

  Да ли имате сазнања о томе докле се стигло с истрагом у вези с такозваним Фондом нових технологија?

– Све што смо затекли након примопредаје власти, ми смо предали органима полиције и Тужилаштва. Могу само да прокоментаришем да је једном осмишљеном акцијом велики новац исисан из буџета Аутономне Покрајине Војводине јер нико не може да одбрани концепт у којем је новац бројним предузећима пребациван на рачуне, а да нису постојала одговарајућа средства обезбеђења за такву трансакцију. Тек последњих година, након жестоких критика у парламенту Војводине, уведене су гаранције банке као средство обезбеђења за реализацију уговора из сегмента нових технологија, а раније, годинама је то чињено неодговарајућим обезбеђењем. Узгред, финансирана је технологија производње робе која није нова, нити је технолошки напредна, и све то заправо представља концепт или модел злоупотребе, а практични кораци би требало да буду предмет интересовања полиције и Тужилаштва. Да ли ће то бити или неће, не зависи од нас у политици, то зависи од одговарајућих процедура и одговарајућих доказа.

  У Инђији, приликом отварања циглане после осмогодишњег застоја, најавили сте да је у плану да у наредне две-три године у свакој општини у Војводини бити отворена барем једна фабрика с више запослених. Није ли то амбициозан план?

– Није. Стално се говори о неким амбицијама Војводине, али без великих амбиција не можемо да живимо. Нисмо мали, нисмо без потенцијала, нисмо без знања, нисмо без угледа, нисмо без локација, имамо могућност за подстицајна средства с националног, покрајинског и локалног нивоа. Јер, подстицај јесте и додела одговарајућих парцела у индустријским зонама. Подстицај на известан начин јесте брзи и ефикасан рад локалне администрације. Подстицај јесте и успех када је реч о рејтингу који данас Србија ужива у свету. Све то подстиче инвеститора да улаже. Погледајте само, у 45 дана Суботица је добила „Континентал", Инђија „Универзал, Рума „Хачинсон", Бечеј „Кивоњ", а следеће недеље предстоји Бач, где је заједничким снагама надлежног министарства, локалне самоуправе и Покрајинске владе направљена производна хала и обезбеђен долазак компаније са 60-70 запослених. Дакле, ако само у тих пет-шест општина за 60 дана отворимо по једну фабрику, значи да је могуће, само треба бити још присутнији и још агресивнији у промоцији потенцијала Војводине, привлачити још више домаћих и међународних фондова у развој инфраструктуре и резултати ће долазити сами по себи.

  У којој мери ће Покрајинска влада подстицати још бржи развој Новог Сада, који је заслужено понео престижну титулу престонице културе и омладине Европе?

– Радићемо заједно, пре свега у делу обнове културног наслеђа, у делу промовисања потенцијала у припреми обе значајне манифестације, и Омладинске престонице Европе и Европске престонице културе, један догађај у 2019. други за 2021. Поделили смо улоге. Део посла ће обавити Влада Републике Србије, део Град, а ми ћемо се у Покрајинској влади највише бавити оним културним установама чији смо оснивач јер смо за њих одговорни и оне ће до 2021. добити додатно на значају. Желимо да и у програмском и материјалном смислу подстакнемо и унапредимо рад установа културе које имају седиште у Новом Саду. То је прилика за добро организовану и свеобухватну обнову града у сваком смислу. То прилике које се не смеју пропустити, оне највећи град у Војводини стављају у фокус интересовања и домаће и међународне јавности и на известан начин сакупљају енергију, подстичу креативне људе, подстичу окупљања око пројеката, подстичу и дају додатни импулс. Можда неке ствари поред којих смо пролазили, које нисмо уочавали, исправљамо и истичемо као нашу велику вредност. То Новом Саду много значи и мислим да ћемо, како време буде одмицало, како се будемо приближавали тим годинама, имати и много конкретнијих резултата. 

  Пресекли сте врпцу новог погона француске фабрике ауто-делова „Хачинсон" у Руми и том приликом сте најавили да је, у сарадњи Министарства привреде и Покрајинске владе, у припреми индустријска зона у Шиду, која треба да обезбеди услове за улагање нових компанија у ту општину. Да ли можете нешто конкретније да кажете о тој инвестицији?

– Више индустријских зона је у фокусу нашег заједничког интересовања: Шид, Тител, Србобран и, наравно, многе друге. Овде говорим о новим индустријским зонама. Тамо где већ имамо зоне, унапређиваћемо заједнички њихову инфраструктуру кроз финансирање одређених комуналних елемената јер желимо да инвеститори у свему и у потпуности буду задовољни и да препознају војвођанске општине као место за развој бизниса, место које квалитетом и приступом и локалне и покрајинске администрације може да конкурише и другим општинама у нашој земљи, али посебно другим регијама у окружењу. Ми комуницирамо на дневном нивоу, на основу анализе у свим локалним самоуправама, и представници министарства, рецимо привреде, кад је реч о индустријским зонама, и представници локалних самоуправа и моји сарадници у покрајинској администрацији. Приликом израде буџета за сваку годину ћемо делити улоге. Негде ће пројектну документацију финансирати општина, а негде ће део посла око нове индустријске зоне кроз конкурсе преузимати Министарство привреде, а негде Покрајинска влада са својим секретаријатима. Ми смо се фокусирали на три нове индустријске зоне као заједнички модел рада. Било је и раније таквих подухвата, али сада чини се нешто више и израженије, и то је нешто што треба додатно да мотивише и домаће и стране инвеститоре да улажу у Војводину.

  Кад ће на ред доћи Банат?

– Пре свега морамо да обновимо саобраћајну инфраструктуру у Банату. За највише неколико недеља, почеће реконструкција постојећег пута од Новог Сада до Зрењанина. Истовремено морамо се више бавити промоцијом потенцијала које банатске општине имају. Ипак, и тамо већ имамо доста успеха. Не заборавите да у Кикинди имамо две нове фабрике у последњих годину дана. Не заборавите успехе које Зрењанин постиже, не заборавите снажне импулсе у привреди Вршца, који га истичу као већ озбиљно развијен центар на југу Баната. Вршац, с индустријском зоном која функционише већ годинама и значајним улагањима који је Влада Републике Србије тамо усмеравала, постаје озбиљан град, чак, по неким параметрима, развијенији и од неких већих суседних градова. Оно што треба да унапредимо то су мале, мање развијене општине и ми ћемо и кроз конкурсе и кроз директне разговоре с представницима локалних самоуправа више инвестирати у локалну инфраструктуру, у регионалну инфраструктуру, и то треба да мотивише предузетнике и привреднике да више улажу у такве општине. Веома је важна и прекогранична сарадња. Подсетићу вас на то да је Влада Републике Србије, уз нашу пуну координацију, заједно с румунском владом радила на отварању граничних прелаза и они треба да доведу до додатних подстицаја за интензивирање привредне сарадње. Компаније из Румуније желе да инвестирају у Војводину. У овом тренутку 18 општина у Војводини је у трећој категорији по степену развијености, а једна – Опово – нажалост, у четвртој. Верујем да за пет до седам година можемо макар половину општина из те групе превести у трећу или другу групу према степену развијености. Ако будемо проналазили инвеститоре који ће уложити новац и запослити више стотина људи у свакој од тих општина и на тај начин ојачати локални буџет, мислим да ће резултат једноставно бити ту. 

Ержебет Марјанов

Држава није играчка, она је заједничка кућа свих нас

  Као функционер Српске напредне странке, како оцењујете кампању, која је ваша порука?

– Оцена је једноставна: Александар Вучић је далеко супериорнији кандидат у односу на све друге кандидате. Не само на основу резултата које је постигао, иако је то свакако најзнажајнији елемент за оцену, него и због сигурности с којом излаже програм, због података и чињеница које у свом програму износи. Узгред, једино он и говори о програму, једино он говори о важним животним темама, о економији, запошљавању, развоју инфраструктуре, изградњи нових здравствених објеката, неразвијеним општинама. Било би право чудо да кандидати опозиције, с недовршеним и незрелим, често бахатим односом, могу да освоје више гласова од њега. Уверен сам у то да ће победити Александар Вучи. Људе треба да мотивише његов озбиљан и одговоран однос према држави. Јер, држава није играчка, она је заједничка кућа свих нас, у којој треба и више рада, и више стрпљења, и више морала, и више енергије, коју данас заправо највише он и генерише. И то је нешто што треба људе да определи да гласају за његов и наш програм.

Жежељев мост на видику

* Када можемо очекивати завршетак Жежељвог моста?

- Обавештени смо званичним дописом од извођача радова и надзорног органа да је направљен план за завршетак радова на изградњи Жежељевог моста који ће бити окончан у првој половини новембра месеца. У реализацији радова на изградњи моста у овом тренутку нема никаквих проблема и ми очекујемо да ће задати рок бити поштован. Почетком јула месеца, према том плану, треба да буду уведени и извођачи радова на изградњи приступних саобраћајница на том мосту.  Ако све буде функционисало како треба и ако не буде временских прилика које се могу одразити на водостај Дунава у критичним тренуцима подизања мостовских конструкција на централни стуб, верујем да ће дугоочекивани нови Жежељ до краја ове године поново бити у функцији.