Мандатар зове од недеље

Иако је било најављено да ти разговори почињу данас, први саговорници у седишту Српске напредне странке на Новом Београду очекују се за неких седам дана. Разговоре о будућој влади Вучић ће водити са представницима парламентарних странака.

Како је раније рекао, врата те странке отворена су за све партије које желе у њима да учествују, с тим да то не значи уједно и понуду за коалицију. Лидер СНС-а је на протеклој изборној скупштини странке рекао да напредњацима нису потребни коалициони партнери за формирање републичке и покрајинске владе, али да због интереса Србије рачунају на што више људи који ће с њима да се боре за исти циљ. За сада још увек се није познато које странке ће Вучић позвати да заједно са СНС-ом и његовим партнерима с листе и СВМ-ом формирају нови кабинет у Немањиној.

Након што те консултације буду окончане, коначно ће се знати и обриси нове владе. За сада се као потенцијали партнери у медијским спекулацијама углавном наводе СПС и ЈС, с тим што има оних који не искључују могућност да би и ЛДП, као странка изразито европске оријентације, могао постати сарадник новој власти. Из Покрета „Двери” поручују да ће се позиву одазвати јер имају шта да кажу будућем премијеру.

Новоизабрани потпредседник СНС-а Миленко Јованов рекао је да ће СНС саслушати све који желе да изнесу став о томе какву Србију желе у будућности.

– Контактираћемо са свима који су вољни да разговарају о томе како виде Србију, то је важно због политичког система и свега осталог да би све дошло на ниво који желимо, и причаћемо чак и о стварима о којима се не слажемо – рекао је Јованов уочи страначких консултација.

Ако се суди по досадашњим изјавама, за сада две странке нису заинтересоване за разговоре. Председник ДС-а Бојан Пајтић је рекао раније да се не одазива позиву упућеном путем медија, док је председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић изјавила да нема о чему да разговара с Вучићем, с обзиром на то да им се политике веома разликују.

Нове владе, најпре покрајинска, а потом и републичка, требало би да ступе на дужност до 16. јуна. Пре тога,  2. јуна ће бити конституисана Скупштина Војводине потврђивањем мандата 120 посланика, а дан или два касније, и републички парламент. Кандидати за председнике двају представничких домова су познати и биће исти и у новом мандату. Прва дама Републичке скупштине биће функционерка СНС-а Маја Гојковић, док ће Покрајинску скупштину поново водити лидер СВМ-а Иштван Пастор. 

Након формирања покрајинског и републичког парламента, следи избор влада Србије и Војводине. Владу Србије бира Народна скупштина после сваког конституисања, на предлог кандидата за председника владе, а Скупштина одлучује о избору владе у целини. Влада је изабрана већином гласова од укупног броја народних посланика.

Када је у питању покрајинска влада, кандидата за председника предлаже председник Скупштине, пошто саслуша мишљење представника посланичких група, а Скупштина истовремено одлучује о избору председника, потпредседника и чланова покрајинске владе. Они су изабрани ако добију подршку већине од укупног броја посланика.

У Скупштину Србије је након избора одржаних 24. априла ушло 12 листа, од којих је листа око СНС-а освојила највише – 131 мандат. Следе СПС–ЈС с 29 мандата, СРС с 22, „Доста је било” са 16, колико има и ДС, Коалиција Двери–ДСС има 13, као и Коалиција ЛДП–ЛСВ–СДС-а, СВМ четири мандата, листа Муамера Зукорлића два, колико и СДА Санџака, док ће по један мандат имати Зелена странка и Партија за демократско деловање.

Очекује се да неће сви посланици који су добили мандате и остати у посланичким клупама, будући да ће велики број њих заузети позиције у Влади Србије и другим државним органима.

У том случају, њихови мандати се додељују првом следећем кандидату на изборној листи коме није био додељен мандат – припаднику исте политичке странке.

С. Станковић

Домаћини најстарији и најмлађи

По Пословнику о раду парламента Србије, конститутивној седници председава најстарији посланик, а у раду му помаже по један, најмлађи, са четири изборне листе које су добиле највећи број посланичких мандата.

Најстарији посланик у новом сазиву је Драгољуб Мићуновић из ДС-а, рођен 1930. године, а најмлађи – с листе СНС-а Ивана Николић и Огњен Пантовић, рођени 1989. године, СПС–ЈС-а Стефана Миладиновић и Марија Јевђић, рођене 1981. године, на листи СРС-а Александра Белачић, 1986. годиште, а на листи ДС-а Радослав Милојчић и ПДЈБ-а Ана Стевановић (1984).