Љајић: Депласиране изјаве из Загреба

изгледа неспремне, званичнике Хрватске, судећи по низу изјава из Загреба које иду у правцу релативизовања онога што се догодило. Хрватски званичници упорно понављају, а медији „анализирају”, да ће решење тек бити договорено, и то уз уважавање хрватских захтева, настојећи тако да увере, пре свега сопствену јавност, да још има простора за условљавање Београда. Комесар Хан је, међутим, у четвртак био сасвим прецизан – решење је нађено у среду увече, формулација је прихватљива свим странама, а формална одлука биће донета – а како другачије – наредне седмице, на састанку амбасадора земаља чланица ЕУ.

Шеф хрватске дипломатије Миро Ковач је  на ванредној конференцији за новинаре у Загребу изјавио да мисли да је могуће постићи решење. Ковач каже и да је званични Загреб близу решења које би требало да омогући Србији наставак преговарачког процеса о њеном путу ка ЕУ и отварање поглавља 23.

– Ми смо озбиљни у тим стварима и не допуштамо полуинформације јер на тај начин штитимо преговарачки процес и морам рећи да сам био изненађен што су неки људи из ЕУ изашли с неким информацијама и полуинформацијама у јавност а да то претходно нисмо договорили – рекао је Ковач.

Он наводи и о којим „људима из ЕУ” је реч те истиче да није баш најбоље схватио зашто је Хан изашао с том информацијом, а да се претходно о томе нису договорили.

– Стварно не знам. Он је мој пријатељ. Чућемо се телефоном па ћемо то појаснити – рекао је Ковач.

Такође, инсистирао је на томе да Хватска делује конструктивно по том питању и да жели да пронађе решење.

Потпредседник Владе Србије Расим Љајић изјавио је  да су тврдње хрватског министра спољних послова Мира Ковача да Србија не испуњава све услове за отварање преговарачких поглавља с ЕУ потпуно „неутемељене, нетачне и, као такве, депласиране”.

Ковач је претходно рекао да Хрватска инсистира на потпуној сарадњи Србије с Хашким трибуналом, поштовању мањинских права хрватске заједнице у Србији и обезбеђивању њиховог присуства у парламенту, као и такозваној регионалној јурсдикцији.

„С обзиром на то да сам се годинама бавио свим тим питањима, с пуном одговорношћу могу да кажем да је у Србији, у областима о којима је говорио Ковач, у протеклих 15 година остварен највећи напредак”, навео је Љајић у изјави достављеној медијима. Потпредседник српске владе истакао је да је у сарадњи с Хашким трибуналом Србија испунила све своје обавезе у смислу изручења оптуженика и, као ниједна земља у региону, испоручила 45 особа, укључујући и бивше председнике, чланове владе, начелнике генералштаба, највише представнике цивилних и војних обавештајних служби. „Подсећам на то да је сарадња с Хагом практично завршена у условима када тај суд својим поступцима и одлукама ни најмање није учинио да се та сарадња олакша”, додао је Љајић. Када је у питању јурисдикција суда за ратне злочине, Љајић је навео да „Хрватској није сметало када је због те исте јурисдикције у Београду суђено оптуженима за злочине у ’Овчари’”.

Е. Д.

Мањине и изборни закон

Што се тиче права мањина, Љајић је рекао да све релевантне међународне организације, као што су УН, ЕУ, ОЕБС, Савет Европе, Стејт департмент, констатују да је Србија направила импозантне резултате и да је поставила високе стандарде заштите људских права, а посебно мањинских.

Говорећи о хрватским примедбама везаним за заступљеност мањина у парламенту, Љајић каже да Србија има одредбу изборног закона о тзв. природном прагу, који мањинама омогућава улазак у парламент с цензусом од свега 0,4 одсто. Он је подвукао да не постоји држава у ЕУ која безусловно омогућава свим мањинским заједницама улазак у парламент, и да то не омогућава ни Хрватска својим изборним законом.