Линта: Потврђено да се и даље дискриминишу Срби

између осталог, да је настављена дискриминација преосталих Срба у Хрватској по различитим основама.

Како наводи Линта, то се чини нарочито у области запошљавања, употребе ћирилице у јавном животу, станарских права, ратних злочина и цивилних жртава рата.

"Хрватска не поштује Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године који гарантује запошљавање Срба у јавном сектору ако је учешће Срба у становништву жупанија преко пет, а у становништву  градова и општина преко 15 процената", каже Линта, а наводи се у саопштењу.

 Од укупно 20 жупанија и Града Загреба Срба има преко пет процената у становништву у 10 жупанија.

 Такође, Хрватска не поштује одредбу Уставног закона о правима националних мањина о равноправној употреби ћирилице у општинама и градовима гђе је учешће Срба преко 33 процената у становништву, наводи Линта. 

Линта подсећа да Хрватска упорно одбија да протераним Србима и српским повратницима врати око 40.000 отетих станова на којима је било станарско право.

 "Пошто је већина тих станова приватизована од Хрвата могуће решење јесте исплата правичне новчане накнаде бившим носиоцима станарског права или додела алтернативних станова са откупном ценом која је била актуелна почетком деведестих година", наводи он.

У то време откупна цена станова по квадратном метру била је између 50 и 250 марака а сада је између 400 и 700 евра зависно од локације.

 Линта указује да у Хрватској и даље владају двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине, односно далеко строжи за Србе а далеко блажи за Хрвате.

Хрватска и даље спроводи политку застрашивања протераних Срба јер је у претходних 15 година канцеларија Интерпола у Загребу, на захтев хрватске стране,  покренула истраге или подигла оптужнице  против преко 150 Срба.   

Бројне чињенице показују да је хрватско правосуђе етнички мотивисано, односно није независно, непристрасно и професионално. 

Линта наводи да породицама жртава и несталих лица српске националности у Хрватској није признат статус цивилних жртава рата.

    У годишњем извештају Амнести интернешнала (АИ) наводи се да у Хрватској и даље траје дискриминација Срба и Рома, и напомиње да се прошле године земља борила с проблемом великог броја избеглица и миграната, али се властима замера да нису поклониле довољну пажњу рањивим особама.

Прослава војно-полицијске акције Олује "у којој је 200.000 Срба протерано из Хрватске 1995." појачала је напетости између српских и хрватских националиста, оцењује су у извештају у којем се наводи да је у Вуковару локална власт донела одлуку о уклањању ћириличних плоча те да су уведена посебна плаћања за документе на ћирилици "упркос томе што су 34 одсто становништва Срби".

Агенција Хина пренела је да је дискриминација хрватских Срба настављена у јавном сектору на подручју запошљавања и враћања станарских права.

(Танјуг)