Лазаров: Много је „Скадрова на Бојани” по Војводини

који се односе на прошлогодишње пословање покрајинских органа, јавних предузећа, фондова и покрајинског заштитника грађана, као и на завршни рачун буџета за 2015. годину. На предлог Покрајинске владе, Скупштина ће изабрати и заменике покрајинских секретара, као и председника Покрајинске изборне комисије, његовог заменика и чланове.

Судећи по ставу Одбора за буџет и финансије, који је надлежан за те извештаје, највећу дискусију ће изазвати завршни рачун буџета, али и пословање Фонда (сад Управе) за капитална улагања, тим пре што се извештаји Фонда односе на период од пре три и две године. О њима је требало да расправља и гласа још претходни сазив парламента, међутим, није имао прилику јер у те извештаје тадашњи посланици нису имали увид. То је и једна од многобројних замерки Одбора. Неподношење извештаја о пословању тадашњег Фонда је на Одбору оцењено као бахато понашање бише покрајинске администрације. Одбор није предложио Скупштини да извештаје о пословању Фонда прихвати ни из разлога што су многи пројекти остали незавршени и што Фонд у том периоду није подстицао развомерен развој Војводине. Највећи део новца Фонда, готово половина, уложен је у пројекте за Нови Сад, односно Јужнобачки округ, док многе неразвијене општине нису добиле ни динар.

– Много је „Скадрова на Бојани” у свим општинама у Војводини – прокоментарисао је за „Дневник“ незавршене пројекте председник Одбора за буџет и финансије Јован Лазаров, посланик владајуће Српске напредне странке. – Фонд је служио за све, само не за капитална улагања.

Новца за капитална улагања, како је навео Лазаров, јесте било све мање, „али покрајинска администрација није ништа учинила да приватизациона средства врати у буџет, а продавали су све што су генерације пре нас ставрале и дошли смо у ситуацију да смо продали све што смо имали и потрошили све што смо могли”.

– Сад смо у ситуацији да није створена база одакле можемо црпсти новац, а задуженост нам је готово на максимуму. Заиста смо у тешкој ситуацији, тако да ћемо за Војводину моћи нешто да урадимо само удруживањем средстава Републике и локалних самоуправа.

Анализе расподеле новца Фонда за 2013. годину по окрузима показују да је покрајинска администрација највише улагала у Јужнобачки, где је уложено 42,55 одсто, Јужнобанатском је распоређено 4,59, Средњобанатском 5,06, а Севернобанатском 6,20 одсто новца, што је огромна диспропорција. У 2014. години, истиче Лазаров, ситуација је била још гора. Јужнобачком округу је пре две године распоређено 49,50 одсто средстава Фонда, Јужнобанатском 6,58, Средњобанатском, који је један од најнеразвијенијих округа и где би требало највише улагати, распоређено је свега 1,52 одсто, Западнобачком округу 1,42, Севернобачком 4,95, а Сремском округу 16,31.     

Е. Марјанов

Огромни трошкови

За разлику од извештаја о пословању Фонда за капитална улагања, Одбор је предложио Скупштини Војводине да прихвати извештај о завршном рачуну буџета за прошлу годину.

– Нерадо смо то урадили јер у његовој структури су огромни трошкови – објашњава Лазаров. – Али, због неприхватања завршног рачуна буџета Министарство финансија може обуставити трансфер новца у покрајински буџет и од тога бисмо имали огромну штету. Те паре чине две трећине војвођанског буџета. Њиховом обуставом, примера ради, не би добили плату просветари у средњим школама, као ни професори у високом школству у Војводини, а последице би трпеле и локалне самоуправе.

Извештају о завршном рачуну највише је замерено да је из оперативног дела буџета, који је прошле године износио 17 милијарди динара, а којим се користила биша покрајинска администрација, потрошено око две милијарде за робу и услуге, две милијарде за запослене у покрајинској администрацији, а милијарду и 12 милиона је потрошено за донације невладином сектору.