Kо улази у Владу, а ко се сели из Немањине 11?

који остају и својим претходим ресорима.

Министар финансија остаје Душан Вујовић, министрар привреде биће Горан Кнежевић, пољопривреде Бранислав Недимовић, у министарству рударства и енергетике остаје Александар Антић, док ће министарка правде бити Нела Кубуровић.

На челу ресора државне управе биће Ана Брнабић, одбране Зоран Ђорђевић, у просвети  ће министар бити Младен Шарчевић, у здравству остаје Златибор Лончар, у министарству за рад остаје Александар Вулин, а у спорту Вања Удовичић.

Министар културе ин информисања биће Владан Вукосављевић, а три су министра без портфеља - Јадранка Јоксимовић, Славица Ђукић Дејановић и Милан Кркобабић.

Уколико је парламент изгласа, будућа Влада Србије изгледаће овако:

премијер Александар Вучић

први потпредседник и министар спољних послова Ивица Дачић

потпредседник и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић

потпредседница и министарка грађевине, саобраћаја иинфраструктуре Зорана Михајловић

потпредседник и министар трговине, туризма ителекомуникација Расим Љајић

министар финансија Душан Вујовић

министар привреде Горан Кнежевић

министар пољопривреде и заштита животне средине Бранислав Недимовић

министар рударства и енергетике Александар Антић

министарка правде Нела Кубуровић

министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић

министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић

министар здравља Златибор Лончар

министар рада, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин

министар омладине и спорта Вања Удовичић

министар културе и информисања Владан Вукосављевић

министри без портфеља Јадранка Јоксимовић, Славица Ђукић-Дејановић и Милан Кркобабић

Ко су нова лица у будућој влади?

У кабинету Владе Србије, у односу на претходни сазив, биће осам нових министара:

Горан Кнежевић

Кандидат за министра привреде Горан Кнежевић је рођен 1957. године у Банатском Карловцу, 1982. је дипломирао на Економском факултету у Београду.

Радио је у Комбинату "Серво Михаљ" од 1990. до 2000. и био је генерални директор Серво Михаљ - Турста у Зрењанину. Изабран је 2004. за градоначелника и на тој функцији у Зрењанину је био у три мандата. Током његовог мандата је Зрењанин проглашен за Град будућности и најбоље место за инвестирање у Југоисточној Европи, а он за градоначелника са визијом.

Такође, обављао је функцију министра пољопривреде, шумарства и водопривреде у Влади Србије од 2012. Од 2014. члан Одбора директора НИС-а.

Члан је Председништва СНС, више пута је биран за посланика у Скупштини Србије. Ожењен је и отац четворо деце.

Владимир Вукосављевић

За министра културе и информисања предложен је Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је 2013. године именован на функцију секретара за културу Града Београда.

Рођен у Београду 1962. године, где је учио у XИ гимназији и дипломирао на Правном факултету, а похађао је и последипломске студије "Међународни уговори у спољној трговини".

Радио је у спољној трговини, бавио се продајом некретнина, пружањем правних услуга и односима са јавношћу.

Од 2004. године је члан Крунског савета породице Карађорђевић, а био је и потпредседник Управног одбора Задужбине Милош Црњански.

Писао је текстове за "Правник", "Студент" и НИН, говори енглески и француски језик, за који је у гимназији добио нагарду француске алијансе на европском конкурсу за најбољи састав на француском језику, и који је учио у Паризу и Дижону, а служи се и немачким језиком (био стипендиста Гете института у Београду).

Ана Брнабић

Ана Брнабић предложена је за нову министарку државне управе и локалне самоуправе, а до сада је била председница управног одбора Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД).

Поседује МБА диплому из маркетинга са Хулл универзитета, Енглеска и више од девет година искуства на менаџерским позицијама на различитим пројектима међународног развоја, као и у Влади Србије.

Извршни је директор Пеxим фондације од њеног оснивања 2010, а поред тога, ангажована у компанији Цонтинентал Wинд Сербиа (ЦWС), где ради на реализацији инвестиције вредне 300 милиона евра у ветропарк у општини Ковин.

Један је од оснивача консултантске фирме Девелопмент Цонсултинг Гроуп (ДЦГ). Водила је Регионалну стручну групу за комуникације и ПР за Девелопмент Алтернативес Инц (ДАИ).

Такође, радила је као експерт на УСАИД-овом програму реформе локалне самоуправе у Румунији.

У 2013.  је добила признање „Бизнис дама године" у категорији друштвено одговорно пословање.

Активно је учествовала у оснивању НАЛЕД-а као виши координатор УСАИД-овог програма за економски развој општина, и од тада сарађује са Извршном канцеларијом на јачању капацитета.

 

Бранислав Недимовић

Кандидат за министра пољопривреде и заштите животне средине Бранислав Недимовић је рођен 1977. године у Сремској Митровици. Дипломиорао је на Правом факултету у Новом Саду.

Изабран је за посланика у Народној скупштини Србије 2004. године и ту дужност је обављао до 2008. Градоначелник Сремске Митровице је био у два мандата од 2008. до 2016. године.

Члан је Председништва СНС од 2016. године. Ожењен, отац двоје деце.

Младен Шарчевић

Кандидат за новог министра просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је генерални менаџер Образовног система "Руђер Бошковић". Гимназију "Руђер Бошковић" основао је 2003. године, затим и прву приватну основну школу истог имена, а пре неколико година и Предшколску установу "Руђер Бошковић", чиме је заокружен систем доакадемског образовања.

Завршио је Природно-математички факултет у Београду за три године, уз одобрење Научно-наставног већа због високог просека, а специјализовао је област "Заштита животне средине" на Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

Радио је у школству као професор географије од 1979. године, био је директор ОШ "Никола Тесла" у Раковици од 1991. године, а руководио је активом директора општине Раковица и града Беоргада у мандату од четири године.

 

Нела Кубуровић

Кандидаткиња за министра правде је Нела Кубуровић, досадашња помоћница министра у сектору за правосуђе, са дугогодишњим стажом у том ресору.

Кубуровић је претходно у Министарству правде од 2008. године радила најпре као саветник за послове Високог савета правосуђа, а од априла 2009. године за пружање стручне помоћи Високог савета судства и Државном већу тужилаца.

У августу 2009. године засновала је радни однос у Административној канцеларији ВШ као саветник у Сектору за нормативне послове, а у мају 2013. године распоређена је за на место начелника Одељења за статусна питања судија у Административној канцеларији ВШ.

За помоћника министра правде изабрана је 1. јула 2014. године, а у у августу 2014. године именована је за члана Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), као представник Републике Србије, а учествовала је у раду седница СЕПЕЖ-а.

Члан је радних група Министарства правде за израду нацрта закона и подзаконских аката као што су Закон о извршењу и обезбедењу, Закон о бесплатној правној помоћи, Закон о Правосудној академији, Закон о јавном бележништву, Закона о судијама, Закона о јавном тужилаштву и другим.

Кубуровић је била и члан заједничког стручног тима Адвокатске коморе Србије и Министарства правде који је пронашао решења за превазилажење спорних питања поводом Закона о јавном бележништву и пратећег сета закона, након чека су адвокати прекинули више месечну обуставу рада.

Због уцествовања у изради Нацрта Закона о извршењу и обезбедењу, Кубуровић је 2016. године добила признање Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕДА) за допринос реформама и спроводењу закона у Србији у току 2015. години.

Рођена је у Сарајеву 1982, а основну школу Милан Ракић је завршила у Београду, а потом и X београдску гимназију.

На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирала је 2005. године, а потом је завршила последипломске студије на смеру за привредно право.

Правосудни испит је положила у јулу 2008. године, а јавнобележнички испит у јуну 2014. године.

 

Славица Ђукић Дејановић

Завршила је Медицински факултет у Београду, магистрирала и докторирала на истом факултету 1983. године, односно 1986. године.

Редовни је професор и шеф катедре за психијатрију Медицинског факултета у Крагујевцу. Главни је истраживач великог броја клиничких студија, научноистраживачких пројеката.

Члан јер Социјалистичке партије Србије од њеног оснивања 1990. године. У пет мандата била је посланик у парламенту,а од 2008 године до 2012. године била је председница Скупштине Србије.

Постаје вршилац дужности председника Србије када је Борис Тадић поднео оставку 2012. године, а од 2012. године до 2014. године била је министар здравља.

Данас је директор Клинике за психијатријске болести "Лаза Лазаревић".

Милан Кркобабић

Кандидат за министра без портфеља је Милан Кркобабић, један од оснивача Партије уједињених пензионера Србије - ПУПС за чијег је председника изабран 2014. године.

Кркобабић је гимназију и Економски факултет завршио у Београду, а радно и стручно искуство стицао је радећи на финансијским и банкарским пословима - од банкарског приправника до директора финансијске организације.

За заменика градоначелника Београда изабран је 2008. године и ту функцију је обављао до 2012. године, када је именован за директора ЈП ''Пошта Србије'' Београд.

Кркобабић је 2008, 2012 и 2014 биран за одборника Града Београда, а 2012, 2014. и 2016. био је биран за народног посланика и председника посланичке групе ПУПС-а у Скупштини Србије.

Ожењен је и има два сина.

(Танјуг)