Ко куца, отвориће му се

овој теми у недељу дискутовати са члановима Главног одбора СНС. Вучић одлуку о отварању превремених биралишта за Скупштину Србије треба да донесе у атмосфери када је за то и добар део његовог страначког врха, а наша сазнања су да би онда датум убацивања гласачких листића могао бити 24. април, али и недеља пре тога, због светковања Лазареве суботе. Неки извори не искључују као могућност ни да изборни датум буде 27.март. У том случају би Вучић одлуку о ванредним изборима могао да саопшти 12. фебруара, уочи одржавања Скупштине СНС. Тек, извесно је да ће се водити дебата напредњака о ванредним изборима и да ће Вучић затражити од чланова ГО право да и пре 13. фебруара донесе одлуку о њима.

– Из онога што је до сада речено, мислим да ће Вучић несумњиво добити одрешене руке да по сопственој процени одлучи хоће ли избора бити или не – оцењује пред данашњу седницу ГО СНС аналитичар Драгомир Анђелковић.

Коментаришући шта јавност може очекивати од данашње дебате напредњака, Анђелковић указује да ће свакако све водити томе да Вучићу добије одрешене руке.

– То не значи да ће Вучић донети одлуку, али свакако хоће у наредним недељама – констатује саговорник „Дневника”.

Он каже да би премијер, у моменту када Влада и он сам имају практично двотрећинску подршку у парламенту, овај потез могао да повуче „зато што се у једном великом делу јавности ствара представа да Вучићев рејтинг пада, односно да је Влада све непопуларнија”.

– Такође и део опозиције, а пре свега ДС и партије произашле из ње, свакодневно траже изборе позивајући власт да одмере снаге. И овим потезом Вучић хоће да покаже да се не крије и да нема разлога да се плаши избора, већ да ако опозиција то тражи, он ће на њих изаћи. То је једна врста подизања улога – указује Анђелковић.

У одговору на дилему шта ванредни парламентарни избори заправо могу и треба да реше, када се стратешки курс земље засигурно неће мењати, Анђелковић је прецизан да се у овом случају не ради о стратешким одлукама, већ о политичим играма.

– Влада не жели да се створи представа да је слаба, односно да се плаши избора, већ, ако постоји атмосфера у политичкој јавности да су избори потребни, да ће на те изборе и изаћи. Једноставно, у менталитету српског бирача је да кажњава оно што процењује да је слабост, односно да награђује снагу – сматра аналитичар.

Коментаришући актуелни положај опозиције у бирачком телу, Анђелковић примећује да је она „несумњиво врло слаба”.

– Такозвана грађанска опозиција је подељена на мноштво партија произашлих из једне, урушене Демократске странке. И такво стање није добро, јер грађани полазе од размишљања да ако су се до јуче делили, како сада могу данас да се уједињују. И народ би са врло великом скепсом гледао на њихов блок. Када се, пак, ради о другом делу опозиције, национално-патриотској сцени, и она је озбиљно потресана и ослабљена у претходном периоду, али ту постоје нешто већи потенцијали. О томе сведочи уједињавање ДСС и Двери, али ни ту не треба очекивати неке превелике ефекте. Дакле, опозиција је у тешком положају и на изборима не може да очекује неки већи резултат – сматра Анђелковић.

По оцени професора ФПН др Зорана Стојиљковића, са захтевом који је Вучић упутио ГО СНС реалне су шансе да се Србија ускоро поново нађе на биралиштима.

– Дефинитивну одлуку о изборима на националном нивоу они нису још донели, а када кажем они мислим пре свега на Вучића, јер је то странка која свом шефу препушта да он доноси такву врсту одлуке– каже Стојиљковић.

Он објашњава због чега би се премијер и лидер СНС, и поред са недвосмислене подршком у парламенту, одлучио на превремене изборе:

– Први разлог је процена да је ово оптимално најповољнији тренутак за изборе да се тако „купе“ још две године на власти, што је јако важно. То може бити и производ процене да је оно што долази доста тешко и непопуларно и да не треба улазити у тај ризик губитка популарности а самим тим и евентуално власти. Мислим да је то већ манир ове власти, којој избори постају нека врста масовних сондажа јавног мнења. Међутим, у земљама попут Србије, пречести избори нису функционално решења, јер као што се зна из праксе и из политичке теорије, године избора су године изгубљене за реформе и добре резултате – упозорава Стојиљковић.

У свом поглед на опозицију и њено упориште у бирачком телу, Стојиљковић наглашава да је на делу „пословично губитнички статус који опозиција има”.

– Мислим да се ради у великој мери о сујети опозиционих лидера и навикнутости на неколико година опозиционог статуса – констатује наш саговорник. – Опозиција и њени лидери би што пре требало да схвате да морају да воде нову и другачију политику, и нека ту потраже искуство ближег и даљег окружења Србије. Треба да иду на изборе у онолико опозиционих колона у колико сигурно прескачу цензус и озбиљно пледирају на власт. Само ће тако извршити мобилизацију свог бирачког тела, које се у овом тренутку у највећем броју одлучило на апстиненцију.

Владимир Ђуричић

У Војводини ће се пресликати власт са републичког нивоа

Дајући пројекцију какву ће сцену обликовати покрајински, а каква би она могла бити на нивоу државе након републичких избора, Анђелковић каже да ће изјашњавање бирача у Војводини бити у великој мери резултат пресликане ситуације са републичког нивоа. „И у Војводини је ДС слаба и у расулу и потпуно је јасно да ће ту доћи до политичких промена. После избора имаћемо на челу владајућу коалицију на челу са СНС, уз СПС и евентуално још неку странку. А ако се десе и републички избори, они не би довели до било какве промене, већ би само потврдили постојеће стање”, закључује Анђелковић.

Резултат избора у АПВ можда наговести политичке промене

Када је реч о постизборној слици Војводине и покрајинским изборима, Стојиљковић каже да не види шта то револуционарно могу донети ови избори донели, поготово што се очекује да резултати неће бити радикално другачији од оних на републичким изборима 2014. „Другим речима, мислим да ће јако тешко бити одржати власт у овој формацији коју има Војводина. Но, уколико би, рецимо, резултат био частан пораз ДС, уз ситуацију у којој напредњаци не би могли сами да формирају власт у Војводини, можда би то била и нека врста наговештаја почетка ширих политичких промена”, став је професора ФПН.