Јоксимовић: Србија је чврсто на путу у ЕУ

већ зато што смо испунили предвиђене критеријуме. Однос Србије и Европске уније, као и других земаља кандидата, или оних који су на путу ЕУ је процес прихватања и спровођења веома јасно уређених стандарда. Ми смо изабрали пут европских интеграција, дакле, не ради се о наметању или условљавању, већ нашем избору да уредимо наше друштво и државу на начин да буде ефикасна, модерна држава у служби грађана. До сада смо у процесу придруживања испуњавали све обавезе које иду кроз етапе, фазе самог процеса придруживања, и то ћемо чинити и у будућности. Понављам, зато јер је то добро за нас.

Наравно, један део наше јавности показује евроскептичне ставове, што је такође очекивано, јер и процедуре и стандарди као објективан критеријум придруживања, нису имуни на укупан контекст међународних односа у тренутку када кандидат започиње или је у току преговора. Процес морамо посматрати реално – то је и технички и политички комплексан процес. Придруживање у ЕУ је процес пун изазова, али и значајних и конретних користи за државу и грађане. Србија је показала да је чврсто на том путу и на нама је да не губимо време загледани у велике глобалне дебате, којима смо склони, а да пропуштамо конкретне прилике за напредак.

Мислим да нас окретање прагматизму и решавању конкретних животних питања на реалним основама једино може довести до циљева које сви желимо. Сам чин отварања поглавља говори пре свега да смо као држава створили предуслове да се, уз доста рада наравно у будућности, достигну европски стандарди у борби против корупције, организованог криминала, тероризма, реформи правосуђа, мањинских права, слободе медија, стабилног правног оквира који ће привући више инвеститора, а то значи и више радних места. Када отворите поглавља мерите где сте и колико сте урадили у тој области и дајете динамику реформама које су од суштинског значаја за даљи напредак земље. 

Уверена сам да наши грађани у великој мери разумеју да је процес реформи неопходан Србији, независно од тога да ли је то критеријум за чланство. Зато је изузетно важно да грађани буду упознати са свим сегментима тог процеса и предностима које он доноси, и како утиче на живот сваког грађанина. Никако не треба да буде привилегија којом се баве само одређени елитистичи кругови, како је то било протеклих година. Процес мора да буде транспарентан. Постоје предрасуде да бити проевропски оријентисан значи губитак или мањак националног и културног идентитета, што је далеко од истине. У ЕУ нико није ни мање Словак, ни мање Мађар, ни мање Србин. Напротив, у оквиру ЕУ свака од држава и народа је постигла бољу промоцију сопствених интереса.

Показали смо да смо држава која озбиљно размишља о свом развоју и да имамо јасан стратешки план - не само шта ће бити сутра, већ и шта ће бити за десет, петнаест или двадесет година. Градимо темеље функционалне, одговорне и организоване државе. Иако очигледно постоји замор од разних обећања која су годинама слата грађанима по питању европских интеграција, наши људи су подршком показали зрелост и жељу за напретком. Ова влада, а верујем и будућа, води Србију путем европских интеграција као важног инструмента за наш домаћи привредни опоравак и укупан развој који ће као бољитак осетити сваки грађанин.