Јокић: Морамо културу под хитно извући из глиба

дезавуише суштина културе. На њу се гледа као на пуку забаву без које се може. А то неминовно води унутрашњем урушавању и појединца, али и друштва у целини. Јер култура није само интегрални део личности, она је неизоставан инструмент у свакој прогресији друштва. И на политичарима је сада обавеза да јој врате ту улогу ако заиста желе добро овој земљи – каже за „Дневник” академски сликар Радован Јокић, који је у седмици за нама као председник Савета за културу ГО СПС у јавност изашао са програмом хитних мера за ревитали-

зацију културе Новог Сада скраћено названим „Химерекс”...

– Кључ „Химерекса” је у томе да се направи дисконтинуитет са досадашњим неприхватљивим односом политике према култури, јер је он штетан, не само по културу, него и по саму политику – о чему управо пример Новог Сада најбоље сведочи. При томе уопште нисам желео да се осврћем на појединачне партијске периоде, ко је кад и шта урадио лоше, већ ме само занима како да се извучемо из глиба у којем се нашла култура у мом граду. И концепт који сам понудио мислим да је могућ, да је реалан, што је најважније – да је остварив у року од шест месеци до две године,

Први корак у том правцу је, наводи Јокић, отклањање негативних фактора, почев од лоше кадровске селекције и очигледног непоштовања крите-

ријума у систему јавног финансирања и субвенционисања културних програма, па до фаворизовања тзв. трансмитерске културе, односно „готовог производа“ у односу на улагање у властиту уметничку продукцију.

– Следећа фаза било би, између осталог, утврђивање културних приоритета и успостављање механизма нових веза и интеграција на различитим нивоима, како између власти и институција културе тако и међу самим тим институцијама. Томе би, наравно, морало да претходи постављање на чело јавних система управљања у култури компетентних и кредибилних људи, али у исто време и храбрих, истрајних, јер овај концепт мора да се спроведе до краја. Једноставно, немамо више времена за половична решења. Е сад, ако је то нереално, ако не постоје такве особе у Новом Саду, онда нека нам је Бог у помоћи...

„Химерекс” предвиђа и популаризацију културних активности, јер се показало да је пало занимање грађана за културне садржаје, па самим тим и њихово учешће у културним догађајима. На том фону Јокић говори о обавези постојећих институција да подигну и ниво активности и квалитет програма, поготово у делу који се односи на културу младих, али и о истовременом подстицању пројеката који доприносе омасовљењу културе, аматерском стваралаштву, креативној едукацији младих...

– Наравно, предуслов за реализацију „Химерекса“ је политичка воља. Не новац, јер можда и четири петине предложених мера не изискује додатна издвајања, већ само промену понашања и односа према култури. Али политичари морају да престану да гледају на уметнике као на потенцијално опасне просјаке. А капацитете Нови Сад има, без обзира на повишен степен антикултуре. Јесте проблем што су ти капацитети данас изразито скептични, али сам уверен у то да у овом концепту они могу препознати могућност да се опорави њихов град. И то не само на културном плану – већ свеколиком, јер ако се „Химерекс“ спроведе како треба, Нови Сад ће процветати и друштвено и економски.

Мирослав Стајић

Култура је и корективни фактор

–  Озбиљан савремени уметник никада није изолован, његово дело је увек последица некаквих друштвених токова. Оно је одговор на њих као резултат уметниковог сведочења и суочавања. Он размишља, промишља, разуме односе и труди се да буде у контексту тренутка живљења... Није то уметност ради уметности, већ важан коректив који упозорава друштво на аномалије с којима се оно суочава, попут импровизација, самовоље, ксенофобије... Али можда се баш то некоме не свиђа и за последицу имамо континуитет неприхватљивог политичког односа према култури – констатује Јокић.