Јеремић торпедовао заједничког кандидата

На нашу одлуку пресудно ће утицати могућност заједничког наступа грађанских странака, које би подржале једног кандидата, каже у разговору за  „Дневник“ лидер ЛДП  Чедомир Јовановић, наглашајући да су ти избори јако важан политички посао и да им се мора озбиљно приступити. Сматра да нови шеф државе мора бити ослонац грађанима и да зато мора доћи из миљеа ширег од страначког контекста.



- Себе не доживљавам као некога ко би био способан да одговори на ту улогу председника. Мој профил је кристално јасан и политички и страначки. Али могућност моје  појаве у председничкој кампањи произилази из чињенице да сам дужан да браним вредности ЛДП – а и да чувам макар шансу да се у будућности реализује политика која данас очигледно нема довољну подршку - објашњава Јовановић

Са таквим ставом долазите у позицију да вас опозициони блок оптужи да минирате заједничког кандидата, каквог су они замислили?

-  Није нам потребна нека нова верзија Лилића, Милутиновића, ни Николића. Све сам учинио да договора дође и нећу одустати од тог настојања. Али најава Јеремићеве кандидатуре практично торпедује идеју заједничког кандидата и дефинише нову листу приоритета, на којој политички концепт на којем је настао ЛДП мора бити брањен. Вук Јеремић је израз континуитета политике  која је прелазила са Милошевића на Коштуницу, са Коштунице делимично на Тадића, Николића... Он није човек без политичког бекграунда, а то што је радио у прошлости у великој мери указује на његове будуће потезе, који дефинитивно нису онакви, какве по виђењу ЛДП –а председник требало да повлачи. Нама  није потребан нови сукоб са Западом, подгревање национализма, митоманија, нити политички миље у коме се Јеремић по правилу до сада кретао. Ту мислим на чудну особину да ослонце за своју политику тражи на свакој страни, не постављајући превише питање око оног што је карактер те подршке која га прати.

Ко је по вама најбољи кандидат ?

- Председник Србије не може имати упориште у вредностима деведестих, нити своју шансу тражити у проблемима и посртању Запада. Он мора бити спреман да Србији каже истину, а Јеремић свакако на тај начин није до сада радио, нити показује намеру да се дистанцира од оног што је његов политички резултат. Зато и питам са ким то опозиција мисли да победи на председничким изборима, са којим кандидатом, да ли постоји у овом тренутку неко ко може да „ изазове на црту„ Вучића? Ако постоји неко ко има 45 одсто наспрам Вучићевих 50 посто, спреман сам и мојих пет, или шест посто колико кажу да сада имам, да уложим у тог доброг кандидата. За мене је нешто друго кључно. Шанса коју ја видим на њима је једна фаза консолидације и опоравка странака које су практично разорене Тадићевим  поразом на председничким изборима.

Какав је став ЛДП према ванредним парламентарним изборима, да ли су нам потребни?

- Не постоји озбиљан аргумент за то. Када се бавите политиком морате поставити себи питање како вас други виде, какву поруку шаљено Европи, региону када смо у задње три године, имали три пута ванредне изборе. Очигледан је проблем то што смо и из последњих избора изашли без договора у  друштву шта је потребно урадити и чини ми се та могућност отвара са  новим парламентарнии изборима. Нама је потребна европска Влада, а ја  у ономе што окружује Вучића не видим потенцијал да Србија решава своје проблеме. Кад кажем европска, мислим на Владу европске Србије, а не на некакву бриселску администрацију, или одговор на списак жеља који би нам био прослеђен. О парламентарним изборима се говори у атмосфери конфузије која прати председничке. У Америци се годину дана раније зна ко ће бити председнички кандидати. Чини ми да Вучић те карте држи под столом пре свега због тога што још калкулише са притисцима којима је изложен, јер питање председничких избора у Србији никада није било само питање људи који ће за њега да гласају, него оних који у будућем председнику траже неке своје интересе, а ту пре свега мислим на Русију. Стога Вучићево пролонгирање одговора на то питање видим као калкулисање са притисцима и ризицима који ће пратити једну, или другу одлуку – подршку Николићу, или лични улазак у председничку кампању. Ако се он одлучи за улазак у трку, вероватно ће са собом повући и досадашњу владајућу коалицију у парламентарне изборе.

Да ли сте спремни да седнете за исти сто и разговарате са Александорм Вучићем, како би Србија кренула даље?

- Чекајте, ја због нормалне будућности пружам руку Изетбеговићу и Бошњацима, Албанцима, Загребу са све трагично смешном бананицом, а са Вучићем то немам право? Па како ће Србија бити мирна са свима, што је предуслов чупања из живог блата које нас дави, ако није мирна сама са собом. Нема ја шта да причам са Вучићем о ономе што је било, око тога немамо шта да договорамо, “ломили смо кичму” један другом 20 година бранећи свако своје уверење. Али око онога што је пред нама морамо да разговарамо, јер ће нам Србија нестати ако друштво поново вратимо у деведесете и неће бити довољно само да се сложимо око политике. Мораће свако да уради свој део посла. А то смета свима који у политику уносе своју дијагнозу, уместо визије.

Светлана Станковић

Нека Човић напада, нисам заборавио

Као по правилу, периодично се појављуј захтеви за решавање политичке позадине Ђинђићевог убиства, а у склопу тога и спекулације о вашој наводној умешаности. Како коментаришете оптужбе  Небојша Човића на ваш рачун ?

-  Решавање тог питања  је над мојом главом, као и над главама свих оних који су део своје животне мисије посветили истини о 12. марту. Искрено да кажем, нека Човић напада. И кад би одлучио да ћути то не би помогло да заборавим улогу коју је имао у свему ономе што је на крају довело до 12. марта и његово понашање у данима након тога. А били смо у влади са њим, као што сам био у коалицији са Коштуницом. Не могу да кажем да ми је због тога жао, јер политичари немају право на такав став. Али сама чињеница да сам помогао да они дођу власт, мене обавезује да Србију заштитим, пошто знам шта су у стању да ураде, на основу тога шта су радили пре и после 12. марта.