Ивановић: Кад се Косово љуља, увек страдају Срби

полиција из кућног притвора спровести у затвор, оценио је да Косово, без обзира на сва условљавања Приштине, неће скоро добити визну либерализацију...

– Премијер Иса Мустафа и Хашим Тачи, као министар спољних послова, виђају само представнике бриселске администрације и шефове дипломатија чланица ЕУ, с којима могу једино начелно да разговарају о визној либерализацији. Међутим, о конкретним потезима када је та тема у питању одлучују министри унутрашњих послова, међу којима нема ни нула процента расположења да се Албанцима са Косова омогући улазак у Шенгенску зону без виза – појаснио је Ивановић.

Већ и због тога, наводи саговорник “Дневника”, Мустафино условљавање наставка дијалога између Београда и Приштине корацима који би водили визној либерализацији нема никаквог смисла.

– Потпуно је илузорно очекивање Приштине да би чланице ЕУ, након што их је запљуснуо огроман талас избеглица из Сирије, Ирака и Авганистана, пристале на још десетине хиљада економских миграната са Косова. А у случају визне либерализације управо би се с тим суочили, јер економска ситуација у покрајини је катастрофална, перспективе нема, и логично је очекивати да би много грађана Косова, са отварањем европских граница, похрлило на Запад... Уосталом, озбиљно се размишља и о привременом суспендовању Шенгенског споразума како би се државе заштитиле управо од прилива нових миграната, а не да ће бити добре воље да се одобри визна либерализација за Косово. Од тога нема ништа.

Ивановић је, међутим, упозорио да поменута лоша економска ситуација на Косову за последицу може имати стварање веома запаљиве климе у којој ће само опасност од екстремизма бујати из дана у дан.

– Јачање унутрашњег бунта може да буде веома опасно јер сумњам да то 5.000 војника Кфора може да контолише. А сумњам да ће Кфор повећавати број својих војника чак и услучају да до инцидената дође, јер не видим расположење ни у Европи ни у САД за неко додатно војно ангажовање на овим просторима. А Еулекс, који доноси политичке одлуке и политичке пресуде, сигурно није институција од кредибилитета, која у тој ситуацији може да помогне нити има снагу. Нити има моћ, нити има углед, нити га поштују Албанци, нити га поштују Срби.

По речима лидера Грађанске иницијативе СДП, јачање напетости у косовском друштву може довести до озбиљне политичке нестабилности, те угрозити и сам дијалог Београда и Приштине...

– Шта Србија ту може? Искрено, не много. Али у њеном најбољем интересу јесте одржавање политичке стабилности на Косову, јер од тога у покрајини све зависи, од мира и владавине права до елементарне егзистенције. Искуство, наиме, говори да кад год је косовско политичко тле било трусно, колатерална штета су по правилу били Срби.

Говорећи о напредовању Србије ка ЕУ у контексту дијалога са приштином, лидер Грађанске иницијативе СДП је оценио да је поглавље 35 прво отворено, али да ће последње бити затворено.

– Нема никаквог магичног потеза којим се може испунити све шта год да се од нас тражи. Рецимо, уверен сам у то да нема владе у Београду, не сад него ни у будућности, која би признала косовску независност, јер би то озбиљно нарушило политичку стабилност Србије. А ако га ми не признамо, Косово нема перспективу у некаквим европским интеграцијама, осим одржавања привида пута кроз провизоријуме какав је и његов Споразум о стабилизацији и придруживању, који нису ратификовале земље чланице, него за њега зелено светло даје Европски парламент. 

Последњи бриселски разговори били су у знаку Заједнице српских општина и различитог виђења договореног београдске и приштинске делегације, а Ивановић додаје да су та “креативна тумачења” последица и чињенице да је ЗСО за велики број грађана, и с једне и с друге стране, заправо потпуна непознаница.

– Косовски Срби имају наду да ће некаква институција поправити ово што имамо данас, а што је веома лоше. Суочени смо са осећајем потпуне политичке и правне несигурности, као и економске бесперспективности. И сасвим је сигурно да нам је при овом степену неповерења између два народа, када Албанци сваким својим потезом показују да је страх од мајоризације у заједничким институцијама потпуно основан, потребна институција потпут ЗСО. Наравно, под условом да она буде јака – а таква ће постати само ако у њу уђу људи од знања и кредибилитета. Међутим, ако једини меритум буде партијска припадност, ЗСО ће се брзо претворити у ништа постајући тако још једно велико српско разочарење. И питање када би се онда поново међу косовским Србима могла анимирати оволика енергија у подршци неком новом пројекту.

Мирослав Стајић