Иштван Пастор: Изборе расписујем у уторак у подне
Председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, који је и председник Савеза војвођанских Мађара, каже за „Дневник“ да ће 22. марта у подне потписати документ о расписивању избора за 24. април.
То практично значи, наводи, да ће се до краја држати правила и да ће покрајински избори због рационалности бити организовани истог дана када буду избори на осталим нивоима у Србији.
Да ли ће 22. марта бити распуштена и Скупштина Војводине?
– То не значи распуштање парламента, који може да заседа до момента конституисања новог сазива. Обично се то не дешава, али ако има неке преке потребе, за које данас не могу да кажем чак ни пример, онда је могуће да се сазове седница Скупштине АПВ. Она, дакле, потпуно легитимно и легало може да заседа и да доноси одлуке у старом сазиву, без обзира на то што су расписани избори. Истовремено, до момента конституисања новог сазива парламента сви скупштински одбори потпуно нормално раде. Мислим да ако буде таквих питања око којих скупштински одбори морају да се састају, они ће се сасвим сигурно и састајати. Тако да сам чин расписивања избора, или доношење одлуке о расписивању избора не значи ни у ком случају суспнезију садашњег сазива парламента, нити њених радних тела.
Имаћемо кратку кампању од свега 32 дана?
- Она је у оквирима онога што је потпуно легитимно и легално. Наиме, од момента расписивања до момента одржавања избора не може да прође мање од 30 и више од 60 дана. С обзиром на то да ће од момента расписивања до момента одржавања избора проћи 32 дана, значи налазимо се у оквирима оних правила која су фиксирана Одлуком о избору посланика Скупштине АП Војводине.
Чини нам се да у овој кампањи странке нису толико активне као пре. Да ли има довољно новца за предизборне активности?
– Имамо онолико новца, колико је потребно да се посао коректно уради. Та средства су планирана у буyету због тога што се тачно знало да је ова година изборна, и у том смислу ја не видим никакав проблем. Уосталом, не мислим ни да ниво предизборних активности зависи од новца.
Од чега онда зависи?
– За републички парламент и локалне самоуправе избори су већ рсписани, кампања лагано добија замах, али као што је увек и сада у овој прилици странке су пре свега заузете припремним радњама. Најзначајнија припремна радња јесте прикупљање потписа за истицање кандидатских листа. Оно што видим је да велики број потенцијалних учесника на изборима има озбиљних проблема што се тиче прикупљања потписа. То можда упућује на расположење бирача, али сигурно упућује на утегнутост странака. Оне странке које нису довољно радиле или немају довољно живу инфраструктуру, имају озбиљан проблем да прикупе потписе. Ово знам из искуства као председник Савеза војвођанских Мађара.
Да ли је СВМ имао потешкоћа у прикупљању потписа?
– Ми смо прикупили потписе у веома кратком року као што је то било и на претходним изборима, за три и по дана. И ја сам поносан на то и захваљујем се онима који су потписали и онима који су организовали прикупљање потписа. Знам да је то огроман посао и видео сам и у односу на нашу странку да тамо где странка није довољно ефикасна на локалном нивоу, тамо је посао много тежак, понекад долази и до подбачаја што се тиче реализација оних бројки који се опредељују као квоте. С друге стране мислим да смо ми у перманентној кампањи и због тога неке велике разлике између нормалних дана у политичком смислу и кампањских дана вероватно неће бити, бар што се тиче генералне слике. Осим тога све што треба дневно решавати у извршној власти вероватно одвлачи значајну пажњу.
Шта очекујете од кампање?
– Очекујем да ће у предстојећих месец дана свако, бар што се тиче покрајинског нивоа на неки начин бити поднет рачун о томе шта је рађено и шта се мисли о будућности. Савез војвођанских Мађара спада у круг оних малобројних странака који имају изборни програм. Није у Србији обичај да странке имају изборни програм, а мислим да је то страшно важно управо из тих разлога да би човек могао да положи рачуне и да би могао да каже шта жели да ради. Наш изборни програм носи назив „СВМ тачка поверења. Доследно аутономно и одговорно“. Мислим да су то придеви који су до сада на неки начин карактерисали наше политичко деловање, а волели би да то остане и убудуће. Изборни програм је јединствен, значи у њему се не говори посебно о државном, покрајинском и локалним нивоима, иако ће бити и посебних програма за општине што је потпуно нормално. Програм носи у себи елементе досадашњег учинка и онога што се из ове перспективе може као програмско опредељење дефинисати.
Који су главни елементи изборног програма СВМ-а?
– Наш изборни програм има пет циљева. То је изградња институције правне државе и питање владавине права, будуће да смо ми аутохтона војвођанска странка нама је од посебног интереса све оно што је у вези са АПВ. Тако да у том смислу посебан акценат треба да добије низ година отворених сет питања. Пре свега око закона о надлежностима и закона о финансирању, али у оквиру предстојећих уставних промена сигурно ће се морати повести озбиљан разговор о редефинисању уставно правне позиције Војводине. Мислим да на то у овом изборном циклусу дугорочније треба ставити тачку на задовољавајући начин. Да то не буде перманенто камен спотицања у политичком смислу, него да се око тога покуша постићи широки консензус.
Има ли изгледа да се постигне широки консензус о редефинисању уставно-правне позиције Војводине?
– Верујем да има. Јер, да не верујем, вероватно се не бих бавио овим пословима. Ако смо нека друга питања могли решавати, тражећи компромисна решења, покушавајући померати те компромисе до руба онога што је прихватљиво, онда мислим да и на овом пољу има шансе. С друге стране, морам да вам кажем и то да је свако решење боље од никаквог решења. На пример, било које решење је боље од ове ситуације у којој осам година немамо закон о финансирању, па не знамо да ли смо на небу или на земљи. Тако да мислим да је могуће и неопходно да постигнемо компромис не само због Војводине, него је то јако важно за читаву државу. На крају крајева око тога држава има преузете обавезе и према грађанима и према себи. Обавеза решавања ових питања је записана и у оним документима на бази којих се Србија приближава ЕУ.
А када је реч о положај мањинских заједница?
– У нашем програму је и промоција заштите људских и мањинских права. Мислим да је то нешто што је потпуно нормално, јер смо мањинска странка, регионална, грађанска, али мањинска и у том корпусу питање мањинских права јесте нешто што је за нас веома значајно. Али, као и у претходном, тако и у предстојећем периоду мислимо та питања да решавамо договорно без прављења политичких конфилката, без обарања угледа сопствене државе чији смо грађани, тражећи партнерство.
Јесте ли успели у протеклом периоду да нађете партнерство у томе?
– Постигли смо да по овим питањима нађемо партнерство и да градимо законска решења, која дижу углед Србије као државе не само у региону, него и шире. Због тога што су то законска решења која могу да послуже као пример другим државама, не видим разлог зашто тај пут не бисмо могли наставити даље, највише због тога што је републичка Влада дан уочи расписивања избора усвојила мањински акциони програм. У њему је записано све оно што би у предстојећих неколико година требало реализовати. Значи, када кажемо да је један од циљева унапређења промоције заштите људских и мањинских права, ни на шта друго не мислимо него на оно што је записано у оним документима који су прихваћени од стране Владе Србије, а на којима смо имали и ми прилику да радимо.
У Војводини ће први пут сви посланици Скупштине бити бирани по чистом пропорционалном систему. Како ће то утицати на састав будућег сазива парламента?
– Нисам био заговорник ових изборних правила, који су данас на снази. Но, без обзира што се нисам с њима слагао, прихватам их. Јер, то је питање елементарног поштовања правила парламентарне демократије. Ипак, мислим да смо генерално направили са овим променама изборних правила корак назад у односу на некакву идеју правичности изборног сиситема. Можда је пре требало ићи на финију дораду постојећег, можда је требало некакве корекције радити у односу на пропорције и на бројчано изједначавање изборних јединица у којима се бира по већинском принципу... Али, сада је то теоретско питање. У сваком случају, уверен сам у то да нас у у предстојећем мандатном периоду чека велики посао редефинисања политичког система на републичком, а сигурно и на покрајинским и општинским нивоима.
Иначе, пошто се сада за свих 120 места у Скупштини Војводине учесници на изборима такмиче по пропорционалном систему, мислим да ће углед, јачина, привлачност странке утицати на то ко ће колико мандата имати. Ту избор између појединих кандидата, пре свега на локалном нивоу, неће долазити до изражаја, због тога што странке састављају листе. И плашим се да ће се десити иста ситуација која се већ деценијама дешава у републичком парламенту - да ће бити низ подручја у Војводини који ни из једне странке неће имати нити једног посланика.
Било је предлога у Скупштини Војводине да се ова изборна правила коригују.
– У протекла три-четири месеца је пре свега од стране ДС-а постојала намера да се изборна правила коригују. Ми смо о томе у више наврата разговарали, при чему сам ја, без улажења у целисходност решења која су била у том документу и квалификовања самог документа, имао принципијелан став да је напросто непримерено мењати изборна правила уочи расписивања избора. Имали смо на располагању довољно времена, и да смо хтели, могли смо на време то питање ставити на дневни ред. Та је прилика пропуштена у септембру претпрошле године.
Ержебет Марјанов
Постизборно са СНС
Да ли СВМ размишља о постизборним коалицијама?
– Ништа ново не могу да вам кажем у односу на оно што сам већ говорио протеклих недеља. Мислим да би било сада неозбиљно и лицемерно када би се човек отргао од реалности. А та реалност је да ће се највероватније и на покрајинском нивоу створити конгломерат политичких снага који је у претходне две године био присутан на републичком нивоу и у највећем броју локалних јединица. Ми смо свесни тога. Нама је битно да имамо сопствени резултат, на то се фокусирамо и спремни смо да ту стратешку сарадњу, коју смо дуги низ година опрезно и пипаво градили са Српском напредном странком, а у задње две године смо били партнери на републичком нивоу и низу локалних самоуправа, после избора наставимо. Нормално, под условом да то и Српска напредна странка жели, и, наравно, под условом да око политичких опредељења можемо наћи некакав консензус. Има ту сигурно и одређених специфичних питања, који су за нас посебно значајни, иако смо о томе у протекле две године успели не само да постигнемо договор, него смо и значајне резултате ставили на заједнички сто.