Исхабане мантре о политичком атеизму

 којима или недостаје знања и о новинарству и о политичком систему или недобронамерни политиканти. Знате, неки доживљавају новинарство као професију својеврсног политичког атеизма и намећу, преко исхабане мантре о ‘независном новинарству’, мишљење да је новинарство неспојиво са политичким ангажовањем или опредељењем, иако Закон о информисању и медијима новинарима управо даје та права, негирајући постулат ‘политичког атеизма – рекла је у интервјуу „Дневнику” уредница политичке емисије „Шта радите, бре” Наташа Михаиловић. По њеним речима, суштина је у професионалности, да ли се посао ради одговорно, у складу са законом и етиком или не, додајући да јој искуство говори да су „скривање иза мантре о ‘независном новинарству’, најсклонији су они који су све само не аполитични и све само не независни у свом новинарском раду”.

Шта је Вас определило да се нађете на листи СНС?



– Пре свега предлог и понуда лидера СДПС Расима Љајића да се као нестраначка личност кандидујем за народног посланика, те сам се тако нашла као кандидат на листи број 1. Александар Вучић - Србија побеђује. То је формални аспект. Суштински аспект при опредељивању, односи се на вредносну и стратешку политичку орјентацију Србије коју желим да подржим свим својим капацитетима. Очекујем, да ће нови сазив парламента и нова Влада, бити она гарнитура која ће извршити кључан искорак и извести Србију из деценијског и врло тегобног транзиционог периода, трансорфмишући земљу у прогресивно друштво, уређено по најбољим европским принципима уз знатно бољи стандард грађана Србије.

Знате, у мом окружењу, професионалном и приватном, неки су ми замерили што сам кандидат на листи Александра Вучића јер наводно он нема демократске капацитете. А онда сам им поставила два новинарска питања. Прво, шта би се десило са друштвом да он није ризиковао и упустио се у оснивање СНС, шта би се десило са Србијом? Друго, ако он нема демократске капацитете, наведите ми пример у Европи да неко ко има сам апсолутну већину у парламенту, понуди ванредне изборе опозицији, да провери свој демократски легитимитет, иако има легалитет?Дакле, листа на којој сам има велики демократски капацитет, снагу неопходну за кључни искорак, у мисији успостављања нове праксе у парламенту и у политичком животу Србије.



Да ли је у овом моменту у Србији лагодније бити посланик него новинар?



– Лагодније је бити новинар него народни посланик или политички функционер. Од новинара грађани немају велика очекивања, очекују само да их квалитетно и професионално информишете. Од представника власти, било законодавне било извршне, локалне или државне, грађани имају велика очекивања. Грађани очекују прогрес нашег друштва и  лични напредак а времена су компликована, бојим се да ће бити још комплекснија, не у Србији, мислим на целу Европу. Грађани више неће Шојиће на политичкој сцени који узгред умишљају да су господари, да не кажем власници народа. Грађани желе да виде озбиљне људе који ће бити у служби остварења њиховог интереса. Неће мангупе и незналице који их притом још и бахато понижавају и вређају интелигенцију.



Неретко, а пре свега опозиција, потеже питање цензуре, слободе медија... Шта кажете ви, као новинар на то?



– Дуго сам у новинарству. Прошла сам пут од почетника до аутора и уредника емисије ‘Шта радите, бре? „ која је годинама међу 10 најгледанијих емисија у свим жанровима које се емитују на телевизијама са националном фреквенцијом. Била сам новинар, репортер, водитељ, уредник, скупштински извештач, извештач из Хага. За то време измењале су се власти, односи у друштву, центри моћи и формални и неформални. Сагледавајући разноразне притиске на медије, цензуру и аутоцензуру, рекла бих да је притисака на новинаре и медије код нас било уназад 150 година, али да новинари никад нису били као данас, чини ми се, толико кмезави, тако изгубљени, поводљиви.

Отуда се често притисци, као саставни део новинарског позива, користе  у дневно политичке сврхе. Да појасним став. Знате, као што је саставни део позива хирурга да се носи са високостресним операцијама, тако је саставни део новинарског позива да се носи са притисцима. Кад би сва негодовања, телефонске позиве, мање или веће претње у својој каријери третирала као притисак и цензуру, била бих неозбиљан новинар. По тој логици, у историји Србије онда није ни постојало слободно информисање, а то ипак није тачно. Шта је тачно? Тачно је да никада није било лако бавити се новинарством у нашој земљи. Тачно је да се питање слободе медија врло често злоупотребљава у политичкој борби. Тачно је да је било и екстремних случајева притисака, угрожавања новинара и медијских слобода када је неопходно да реагују и институције и друштво и еснаф. Као народни посланик, свим новинарима и медијима бићу подршка и уколико се било ко од њих нађе под екстремним, незаконитим притисцима, без обзира на то да ли је реч о власти, опозицији, маркетиншким агенцијама, неформалним центрима стране или домаће моћи, бићу им савезник у одбрани права на медијске слободе.



Враћате ли се после мандата новинарству или имате друге планове?



– Прерано је за ту врсту промишљања и одлука. Тек треба да одем из новинарства у Народну скупштину. А кад будем из ње одлазила, уверена сам да ће новинарство и медијске слободе бити на бољој разини него што је то данас случај.



Као новинар сте парламентарни живот видели „изнутра“, а пошто га чине посланици, шта мислите о садашњем тренутку српског парламентаризма и представницима народа у Скупштини Србије?



– Парламент мора да буде бољи. Сваки наредни сазив мора да буде компетентнији, озбиљнији, посвећенији, преданији, културнији, прогресивнији, у супротном пропадамо. То, наравно, не смемо дозволити, зарад оних генерација које долазе за нама.

Пошто је извесно да ћете бити у посланичкој клупи, која област ће бити доминантна у Вашем парламентарном раду?



-Овог тренутка  фокусирана сам на што бољи изборни успех листе на којој се налазим. Кад се избори окончају и конституише парламент, формираће се и радна тела народне скупштине сходно потребама и компетенцијама народних посланика. Без обзира на то да ли ћу бити у прилици да делујем кроз одборе за евроинтеграције или информисање, била члан парламентарне делегације у Скупштини Савета Европе или скупштини ОЕБС-а или не била, извесно је већ сада да ћу као народни посланик, покренути иновативан приступ у односима са грађанима и привредом. Поред доношења нових закона фокусираћу се и на контролну функцију народног посланика у спровођењу законитости у раду државне управе и јавног сектора с обзиром на то да је распрострањена појава да грађани и привреда наилазе на разноврсне потешкоће и немогућности да користе своја законска права у пуном капацитету. 



Владимир Ђуричић