Хрватска нема ту моћ да задржи Србију на путу ка ЕУ

тада ће се и остали процеси и проблеми везани за земље суседе затворити до неког неопходног нивоа и отвориће се пут ка пуноправном чланству Србије ка ЕУ – изјавила је за „Дневник” председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић, коју, упркос другачијим обећањима, није изненадила политика условаљавања која је из Загреба кренула ка Београду.

Наиме, у српско-хрватским односима поново су „одапете стрелице”, а Хрватска је једина држава чланица ЕУ која није дала сагласност, односно извештај о испуњености мерила за отварање поглавља 23 у преговорима Србије с Унијом. С Александром Јоксимовић разговарамо о ситуацији у којој Загреб од Београда, након изјаве да ће, због тога што није испоручио лидера радикала Војислава Шешеља Хагу, спустити рампу на даљи пут у ЕУ, тражи  да наша земља за поглавље 23 мора да испуни одређене услове, међу којима је поштовање људских права, посебно мањинских, пуна сарадња с Хагом и реформа правосуђа.



Да ли вас је изненадило такво условљавање пристигло из Хрватске?



– Таква врста порука из Загреба у овом тренутку није изненађујућа. Дакле, пре свега чињеница да је Хрватска постала пуноправна чланица ЕУ даје неку врсту уцењивачког капацитета, који, чини се, ниједна од земаља чланица ЕУ није одолела да не примени у односу на своје суседе. И Хрватска је на свом путу ка ЕУ имала сличне проблеме са Словенијом. Хрватска ће покушати да одређене билетералне проблеме са Србијом, који доста дуго стоје на столу, реши кроз своју повољнију позицију пуноправне чланице. Али, проблем с Хрватском је у овом тренутку дубљи и има озбиљнију политичку димензију, имајући у виду да у изузетно дугој предизборној кампањи у тој земљи, заправо предизборна тема за коју су се утркивале све политичке опције била тема уперена против Србије и Срба. Формирањем нове владе се очекивало да се види некакав нови спољнополитички курс. Међутим, чини се да је у овом тренутку хрватска влада и даље спремна да остане на том тврдом курсу према Србији и Србима. При том, Хрватска нема ту моћ да задржи Србију на путу ка ЕУ.



Очекујете ли да ће ти проблеми бити превазиђени и да ће на лето бити отворена поглавља 23 и 24?



– Путем дипломатских канала и кроз деловање различитих држава ЕУ ће бити омогућено да се поглавља 23 и 24 отворе током председавања Холандије, како је и договорено. Али се, с друге стране, заправо константно говори о томе да ће на европском путу бити проблема с Хрватском. Иначе, Хрватска је и према БиХ имала сличне ставове, тако да ћемо временом видети хоће ли се она определити да игра конструктивну улогу у даљем процесу проширења ЕУ на Западни Балкан или не.



Зашто је Хрватска, супротно својевременим обећањима да ће чак подржати брже евроинтеграција Србије, прибегла капацитетима које јој даје чланство у ЕУ?



– Знало се од почетка да земље чланице просто тешко одолевају да поједина билетарална питања не ставе на дневни ред током интегративни процеса, нарочито њихових суседа. То значи да се ти проблеми неће појавити само у односима с Хрватском. Десиће се то нама и с Бугарском и Румунијом. Већ је било неких разговора у вези с националним мањинама током процеса кандидатуре итд. Дакле, свакој земљи чланици се чини да може искористити ту своју компаративну предност, а то и јесте тренутак када се нека отворена питања могу затворити. Али, с друге стране, о даљем процесу проширења одлучиваће кључне земље чланице ЕУ и када се у политичком смислу тај процес буде затворио на начин како то највеће силе унутар ЕУ буду сматрале да је потребно. Тада ће се и остали процеси везани за земље суседе затворити до неког неопходног нивоа и отвориће се пут ка пуноправном чланству Србије у ЕУ.

Очекујете ли реакцију Брисела, Европске комисије и да ли ће доћи до сличног решења као у случају недавног „царинског рата”?



– ЕУ увек може, на одређени начин, интервенисати дипломатским каналима. То не мора бити увек јавно, што је и много боље уколико се неке ствари договоре у затвореној тишини. Мислим да је утицај појединих земаља које имају велику снагу унутар ЕУ још значајнији, тако да верујем да ће до решења тог конкретног проблема доћи у одговарајућем року, али, генерално, брине размена оштрих порука и, чини се, курс оштрих ставова Владе Хрватске према Србији који се наставља. 



Владимир Ђуричић

 

Не одлучују они



Може ли и сме ли Хрватска тек тако да поставља било какве услове Србији, а да за то претходно не консултује и не добије одобрење од Брисела?



– Свака земља чланица може наступати самостално, наравно, увек мерећи одређену врсту потенцијалних последица. Подсећања ради, Хрватска је у оквиру Европског парламента већ другу годину заредом давала велики број амандмана на Резолуцију о напретку Србије ка европским интеграцијама, а унутар тих амандмана је био велики број билатералних питања. Они су на нивоу Европског парламента у потпуности одбијени. Дакле, Хрватска може самостално постављати одређена питања, али то не значи да ће она бити решена у њихову корист и на начин како они то виде.