Гласање је право, обавеза, али и лична одлука

не изразе подршку владајућој политици, покрену промене у држави из које долазе и буду део политичког система своје земље.

Бирачи у Србији моћи ће да изаберу 24. априла свог кандидата на парламентарним, локалним и покрајинским изборима, али и да уопште не гласају.

– Док у Србији, као и у већини земаља, изборно право оставља слободу и да не изађеш на изборе, у седам земаља Европе и Јужне Америке излазак на биралишта је обавезан – објашњава за „Дневник” професор Факултета политичких наука у Београду др Зоран Стојиљковић. – Такав начин негативног условљавања у појединим земљама задржан је због традиције или је уведен због слабе излазности.

Он указује на то да су санкције за избегавање гласачког листића, односно избора, разно-

лике – од обавезе да се у писаној изјави наведе разлог спречености, преко минималне казне затвора до 15 дана, или новчане казне до сто евра, која се уплаћује на рачун изборне комисије.

– У неким земљама се чак практикује и одузимање или забрана издавања пасоша или отежано добијање радног места у државним установама, нарочито у министарствима силе – полиције и војске – додаје Стојиљковић.

Он сматра да право избора које се нуди нашем бирачу не треба мењати јер „право на бирање је право које човек може да конзумира, а не мора”.

– Терати неког да гласа, силити га да изађе на изборе под претњом санкција нема нарочито демократско оправдање и тежину – каже професор Стојиљ-

ковић.

Међутим, такав избор, какав има гласач у Србији, али и већини земаља, немају сви у Европи, а тој групи се недавно придружила и Бугарска, која прети казном од 25 евра за негласање. Такав начин негативног условљавања у појединим земљама, по Стојиљковићу, уведен због слабе излазности, не мења проценат излазности. Бугари су посегли за санкционим решењима неких земаља да би обезбедили што већу излазност на изборима, која је последњи пут била врло слична српској – 51,05 одсто.

У Белгији онај ко не узађе на изборе, суочиће се с новчаном казном, а уколико у року од 15 година не суделује у бар четири изборна процеса, може изгубити право на гласање у трајању од 10 година. Такође, они који не гласају, тешко могу добити посао у јавном сектору. Бар када је та земља у питању, не чуди што је излазност око 90 одсто. Гласање је обавезно и у земљама попу Кипра, Италије, Финске, Бразила, Чилеа и Аргентине...

Ђорђе Вуковић из ЦеСИД-а сматра непотребним кажњавати бираче ако не излазе на изборе.

– Ми и немамо такав изборни систем и тип администрације као у Бугарској, па је то немогуће – објашњава Вуковић за „Дневник”. – У тој држави политички избори су дефинисани као и држављанство па је свима који су ван земље, статус у политичком смислу замрзнут. Ако Бугарин изађе из своје земље на дуже од шест месеци, више није на бирачком списку. Зато могу примењивати такав закон јер онда гласају само они који живе у Бугарској.

Код нас би то, како каже, било сумануто јер би свако ко има држављанство, а годинама или деценијама живи у иностранству, морао да плати казну.

– Код нас се два милиона људи води на бирачким списковима, а не живи у Србији, већ у Немачкој или Аустралији. Уосталом, не видим шта су земље које су увеле те казне тиме добиле. Мада, у већини држава излазак на гласање је право, а не дужност, обавеза. С друге стране, не видим зашто не би људи који немају политички избор и не желе да гласају, одлучили да не гласају – каже Вуковић, додајући да демократија не зависи од броја изашлих на изборе.

Да није неопходно да у некој држави избори буду законски обавезни, па да се бележи велики одзив бирача прави је пример Данска, где је изалазност већа од 80 одсто.

Владимир Ђуричић

Наша излазност

Највиша излазност на парламентарним изборима у Србији забележена је на првим вишестраначким изборима деведесете – чак 71,5 одсто. У наредних десет година, и због несређених бирачких спискова, пала је до 57,6 одсто. Напредњаци су на власт дошли 2012. године уз излазност од 57,77 одсто, а пре две године обновили су мандат са свега 53,09 одсто изашлих бирача.

Бели листићи

На изборе треба излазити, али је грађанско право бирача да одлуче да ли ће га искористити, кажу у Грађанским иницијативама и упућују на чињеницу да су бирачи у Србији показали да се и та обавеза може – заобићи. Имали смо прошли пут беле листиће и цео тај начин како можеш да изађеш на изборе, а не гласаш ни за кога.

Грчка, Аустралија и Луксембург

Грчка се веома често наводи као главни пример држава у којима је гласање обавезно, а по неким подацима, таква пракса сеже још из античког доба, а предвиђене санкције се не примењују. У Аустралији, на пример, тешко се може наћи изговор за неизлазак на изборе. Као једино валидно оправдање се прилаже потврда о болести или благовремена најава да у том тренутку бирач неће бити на месту одржавања избора. Уколико се, ипак, не појави на бирачком месту, чека га казна од 20 до 55 аустралијских долара, у зависности од нивоа избора. Све је то довело до тога да у Аустралији излазност на изборе износи око 91 одсто. И у Луксембургу се мора изаћи на изборе, али се на то не обавезују старији од 70 година. И у тој је земљи излазност већа од 90 одсто.