Добри сигнали Шведске и Америке
су охрабрујуће када је у питању политика проширења Уније и будућег пријема нових држава чланица у „бриселски клуб”. У овим летњим данима када је бриселска администрација на одмору, саговорница „Дневника” каже да се код нас ради пуном паром на ономе што би могло да да динамику преговарачком процесу и нашим евроинтеграцијама, за које су, како оцењује, веома важни и ставови с којима је стигао премијер Левен у Београд подржавши пут Србије у ЕУ. Коменатришући питање које постаје све актуелније код нас, а то је колико је Европа опхрвана собом и даље окренута ка питањима проширења Мишчевићева каже да је и сам долазак шведског премијера, првог страног политичара по формирању нове Владе, потврда политике ЕУ.
- И сама посета Штефана Левена показује да проширење јесте тема. Реч је о јако важној држави, која итекако има значајно место у процесу европских интеграција, која нам шаље поруку, наставите са процесом, радите на унутрашњим реформама и оне ће вас водити даље у преговарачком процесу за пуноправно чланство у ЕУ. Имали смо прилику да видимо и на Париској конференцији, која је нешто раније одржана, обнављање тог интересовања за даље проширење, баш са намером да се првенствено подрже државе Западног Балкана. А, коначно налазимо се у другом семестру ове године када ЕУ председава Словачка, која има проширење као једно од својих приоритета и на чему истрајно ради. То су све веома важне поруке и оне охрабрују и поред веома тешке ситуација у којој се ЕУ налази, већ позната мигрантска и финансијска криза, доста велики економски проблеми и наравно расправа шта ће бити после британског референдума, како ће, када и с којим темпом бити настављен читав процес назван Брегзит - каже Тања Мишчевић.
Она додаје да је Србији упоредо с подршком Шведске везано за европске интеграције стигла и вашингтонска. Везано за недавну посету америчког потпредседника Џозефа Бајдена шеф нашег преговарачког тима наглашава да је увек подршка САД важна за ток процеса европских интеграција, а, како наглашава, Србија је има.
– Иако није реч о држави чланици ЕУ, Америка је итекако важан евроатлантски партнер свих држава чланица Уније, а посебно у смислу вредности које деле заједно. И због тога толико инсистирање, акценат и подршка на кључним процесима који су и за европске интеграције важни, као што је владавина права, не само због нас у Србији, већ и због страних инвестиција. То смо могли чути од Бајдена, али и од шведског премијера који нам је у том правцу сугерисао. И не само око овог питања већ и свих осталих која се тичу финансијске стабилности, реформе јавне управе итекако имамо велику подршку САД – каже нам Тања Мишчевић.
Она указује да се Београд са избором нове Владе спрема за септембар и повратак са годишњег одмора ЕУ администрације у бриселско седиште.
– Ми нисмо престајали да радимо и са новом Владом омогућено је усвање нових преговарачких позиција за поглавља 25 и 26, дакле наука и истраживање и образовање, култура и млади. Ова поглавља се истовремено отварају и затварају, и она су прва, која би желели да додамо поглављу 5 које се односи на јавне набавке.
Тања Мишчевић додаје да је у четвртак добила први нацрт за преговарачке позиције Поглавља 33 и 30 и да се неке од преговарачких позиција већ разматграју са Европском комисијом. По повратку бриселске администрације Србији дакле следе разговори у Комитету за проширење. Реч је о телу Савета који се бави документима о нашем преговарачком процесу, а то су извештаји са скрининга и о испуњавању мерила.
– Најдаље је отишла расправа о поменутом Поглављу 5, које обухвата јавне набавке и следе разговори. Европска комисија са своје стране ће наставити са нама рад на праћењу четири отворена поглавља 32, финансијска контрола, 35 које се тиче нормализације односа са Приштином и поглавља 23 и 24, правосуђе и основна права, односно правда, слобода и безбедност. Што се тиче финансијске контроле из Београда у Брисел је отишла матрица о испуњавању свих обавеза са овом преговарачком позицијом и очекују се коментари из Европске комисије – сазнајемо даље кораке у процесу реализације стратешког опредељења Београда за пуноправно чланство у ЕУ.
Владимир Ђуричић