До чистих рачуна договором Републике и Покрајине

 о томе колико новаца из републичког буџета припада Војводини, иако Устав јасно каже да је то најмање седам одсто. Закон о спровођењу Устава такође јасно каже да је до краја 2008. године требало донети закон о финансирању Војводине, али тај правни акт од изузетног значаја за покрајину није усвојен до данас.



Председник Покрајинске владе Игор Мировић изјавио је недавно за медије да је закон о финансирању Војводине потребан због тога да „дефинише комплексна питања која ће на најбољи начин избацити из орбите оне које се залажу за нешто што Војводина по свом бићу није и не треба никада ни да буде, а то је изоловано острво које функционише у засебном систему, с проблемима који се не решавају, него нагомилавају.” 

Он је казао да се од 2006. године, када је усвојен Устав у који је уграђена одредба о седам одсто, трошило неразумно па данас у Војводини има неколико болница које дугују новац, апотекарске установе пред гашењем, незавршене или пропале националне пројекте као што је Фонд за развој нових технологија, Развојна банка... Постоје оптимистички процене из редова коалиционих партнера СНС-а  да би тај закон могао бити донет до усвајања буyета за наредну годину, међутим, о томе је нереално говорити све док Србија не добије нову Владу. Јер, како народни посланик Савеза војвођанских Мађара Балинт Пастор наводи за „Дневник”, закон се не може усвојити без добре сарадње Републичке и Покрајинске валаде.



Сваки пут кад се усваја буyет, или кад се ради ребаланс, поставља се питање шта тачно припада Војводини. Устав јасно каже да јој припада седам одсто и на улагања три седмине републичког буyета. На основу Закона о буyетском систему јасно је и то како се израчунава тих седам одсто, али како Балинт објашњава, није регулисано и то на који начин Војводини припадају изворни приходи који се обезбеђују из пореза и других прихода.  То би требало да реши закон о финансирању.



– Постоји више врста пореза, али није регулисано из које врсте колико тачно припада Војводини. Сад се, из буyета у буyет, већ годинама преписује исто решење да Покрајини од пореза на добит предузећа са седиштем у Војводини остаје 42 одсто, а од пореза на доходак грађана с територије Војводине 18 одсто – наводи Пастор.



Каже да је, с једне стране, спорно то што од пореза који се убира на доходак грађана из Војводине ту остаје само 18 одсто, док је код пореза на добит проблем то што огроман број предузећа која послују у Војводини, званично има седиште у Београду. – Значи да ни порез на добит који се убира од тих фирми не остаје у Војводини. Такав је случај, примера ради, са Суботичком млекаром и  фабриком чоколаде „Пионир.” При том, нико годинама не зна да објасни зашто и како је одређено баш код те две врсте пореза тих 42 и 18 одсто.

Те постотке ево, већ десет година преписује Министарство финансија из буyета у буyет. Дакле, закон о финансирању треба да регулише које врсте пореза остају у целости Покрајини, а од којих само део. Јер, има доста врста пореза од којих Војводини не припада ништа. То су, примера ради, и приходи од пореза на додату вредност, затим акцизе, као и приходи од пореза на ауторска права, затим разне накнаде и таксе – истиче Пастор.



Наводи и да је важно да се Закон о надлежностима усклади са законом о финансирању јер, како подсећа, у протеклој деценији је био проблем да Војводина не може да обавља надлежности у одређеним областима пошто нема пара за то.

– Неко време је била велика тема да је Војводина добила надлежност на део путева, али није извршавала своје обавезе јер имала је само надлежност, а не и изворе из којих би те надлежности могла финансирати. Зато се СВМ залаже за то да измене Закона о надлежностима и закон о финансирању треба усвојити заједно јер они чине целину – закључује Пастор.  



Ержебет Марјанов 

 

Треба нам добар закон

– Техничка је ствар ко ће да га предложи Скупштини Србије – сматра Балинт Пастор. – Није суштина у томе да ли ће предлагач бити Скупштина Војводине, или Влада Републике Србије. Суштина је у томе да се сарадњом обеју влада напише добар закон. Јер, треба нам закон који се неће мењати једном годишње, него ће ћ бити на снази бар у неком средњорочном периоду.