Девенпорт: Помоћ ЕУ Србији у борби против климатских промена

који финансира ЕУ са милион евра из предприступног фонда ИПА, у трајању од 18 месеци.

Крајњи циљ ове стратегије је усмеравање српске привреде ка дугорочно одрживом развоју и смањењу емисије штетних гасова, рекао је Девенпорт на конференцији "Борба против климатских промена - спремност Србије", одржаној у Привредној комори Србије.

"Припрема ове стратегије ће морати да буде транспарентан и инклузиван процес, који ће укључити све релевантне државне службе, али и приватни сектор и целокупно цивилно друштво", навео је, поручивши ће документа морати да буду конкрентна и са остваривом политиком.

Он је нагласио да су Србији на располагању додатна средства из ИПА фондова, као и да ће ове недеље у Ваљеву, у склопу Недеље климатске дипломатије ЕУ, бити представљен нов пакет помоћи ЕУ усмерен на смањење последица природних катастрофа, као што су поплаве које су пре две године погодиле Србију.

Девенпорт је позвао српске власти да ратификују климатски споразум из Париза, додајући да је Србија врло важан партнер ЕУ у глобалној борби против климатских промена.

"Србија је била прва земља у региону и заиста прва земља кандидат за чланство у ЕУ која се званично обавезала на смањење гасова са ефектом стаклене баште", истакао је он.

Прошлог децембра у Паризу је, како каже, постигнут историјски договор о клими, који, да би постао правоснажан, мора подржати 55 земаља које производе 55 одсто глобалне емисије.

Девенпорт је такође напоменуо да ду пре десет дана две највеће светске привреде и уједно највећи загађивачи, САД и Кина, ратификовале овај споразум.

"Не желимо само да задовољимо овај минимум од 55 земаља, желимо да споразум ратификује више од 190 земаља, и да он буде покретач глобалног  развоја, што је наш први и основни циљ", поручио је шеф Делгације ЕУ у Србији.

"Ублажавање последица климатских промена је тренутно наш велики приоритет, а ЕУ се обавезала на смањење гасова са ефектом стаклене баште за 20 одсто до 2020. године", подсетио је, и додао да је ЕУ на добром путу да то и оствари.

Министар енергетике и рударства Александар Антић је истакао да ће то министарство дати допринос борби против климатских промена залагањем за смањење емисије штетних гасова из производних капацитета, за већу производње електричне енергије из обновљивих извора и побољшање енергетске ефикасности.

"Србија је била међу првим државама у свету која је дефинисала циљеве у овој области", изјавио је Антић, наводећи да у остварењу тих циљева енергетика мора да да велики допринос.

Додао је да његово министарство предузима бројне напоре у борби против климатских промена и да је уложило у протеклих неколико година више од 200 милиона евра у смањење емисије штетних гасова.

Амбасадорска Француске у Србији Кристин Моро је изјавила да владе нису једини актери у борби против климатских промена, као и да је ангажовање Кине и САД од суштинског значаја, али да није довољно како би споразум ступио на снагу.

Она је изразила наду да ће процес ратификације брзо бити покренут у Србији, истакавши да је важна припрема и поштовање европских прописа.

Потпредседник Привредне коморе Србије Мирослав Милетић је оценио да успостављање привреде будућности, засноване на ниским емисијама угљеника, значи улагања у дугорочном периоду, због чега је значајно успостављање акционог плана Србије како би се створило стабилно окружење за подстицање инвестиција у технологијама које за последицу имају ниске емисије угљеника.

Државна секретарка у Министарству пољопривреде и заштите животне средине Стана Божовић је најавила да ће "Стратегија за климатске промене са акционим планом" већ крајем 2018. године дефинисати циљеве и начине за смањење емисије штетних гасова.

(Танјуг)