Дан туге за српски народ

у хрватској војно-полицијској акција „Олуја”, у којој је из својих домова протерано 250.000 крајишких Срба, бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији. Живот је тада изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало. Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 20.000. Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата. С друге стране, док се буде одвијала централа државна манифестација у Србији, Хрватска ће у четвртак 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.

Најављено је да ће скупу присуствовати премијер Александар Вучић, представници Владе Републике Српске с председником РС-а Милорадом Додиком на челу, док ће патријарх српски Иринеј одржати парастос. Након тога уследиће културно-уметнички програм под називом „Наша је туга... велика” и обраћање Вучића и Додика, као и „девојке из колоне” избеглице др Јелене Шарић.

Дан сећања на страдале и прогнане током војно-полицијске акције „Олуја“ обележиће и Комесаријат за избеглице и миграције Србије. Сутра, након опела у Цркви Светог Марка у Београду и полагања венаца у Ташмајданском парку на споменик жртвама рата, колона учесника посвећена страдалим Србима ће кренути у вишекилометарску шетњу до Народне скупштине и хотела „Москва” и преко Бранковог моста стићи до Центра „Сава”. У тој дворани од 14 до 15.30 сати биће одржана меморијална академија под називом „И Срби су жртве”.

Председник Коалиције удружења избеглица у Србији Миодраг Линта, који је и на челу Управног одбора Српског демократског форума, невладине организације која окупља Србе из Хрватске, за „Дневник“ каже да транспарент „И Срби су жртве“ на челу колоне има циљ да укаже на двоструке стандарде дела међународне заједнице.

– Указаће се и на двоструке стандарде и у Загребу и Сарајеву, где се фаворизују хрватске, босанске и албанске жртве, док се српске жртве умањују и понижавају – објаснио је Линта.

Линта каже да би било примерено да на обележавање Дана сећања на страдале и прогнане током војно-полицијске акције „Олуја“ дођу и амбасадори земаља чланица ЕУ. Он сматра да тренутне тензије између Србије и Хрватске немају везе с годишњицом „Олује“, већ да је процес рехабилитације усташтва у Хрватској почео од када је та земља постала пуноправна чланица ЕУ.

– Хрватска клизи у фашизацију, а ЕУ, Берлин и Вашингтон ћуте о свему што се данас дешава у Хрватској, што јој само даје могућност да настави у том правцу – објашњава Линта.

Документациони-информациони центар „Веритас” организовао је у Бањалуци четвородневну манифестацију поводом 21. годишњице страдања Срба у агресији Хрватске на Републику Српску Крајину августа 1995. године. Председник те невладине и нестраначке организације Саво Штрбац за „Дневник“ каже да је циљ те традиционалне манифестације да се не забораве силне жртве и да нам то буде наук за будућност.

 је у Међународном прес-центру у хотелу „Босна“ у Бањалуци одржна конференција за новинаре, а потом перформанс у порти Саборног храма Христа Спаситеља, где је крајишким жртвама у рату деведесетих година у Хрватској упаљено седам хиљада свећа. У четвртак је на Пердуновом гробљу полагање цвећа жртвама рата, па парастос у Храму Свете тројице и даћа Кола српских сестара.

– У петак ће бити пројекција данског документарног филма „15 минута – Масакр у Двору”, који је отворио питање нерешеног злочина у Двору на Уни, када је у акцији „Олуја” убијено девет хендикепираних цивила. На исту тему имаћемо и трибину „Шта се заиста десило у Двору 8. августа 1995?“ – прича Штрбац. – У суботу ће бити парастос жртвама у Храму Св. апостола Петра и Павла. У недељу идемо на Петровачку цесту, где су нам у избегличкој колони хрватски авиони побили деветоро људи, од тога четворо деце. Одржаћемо парастос и положићемо цвеће.

Поводом погоршања политичких односа између Србије и Хрватске, Штрбац каже да пред тако важне годишњице или политичке изборе, хрватска влада, профашистички, пронацистички и проусташки оријентисана увек приређује ружне ствари.

– Све то има реперкусије на Србе и у Хрватској, Србе из Хрватске и уопште све Србе било где. Јавност зна углавном дешавања везана за Степинца, Главаша, а нама су се и ових дана јављали Срби из Хрватске и жале се на страшне ствари попут хапшења Срба... – каже Штрбац.

В. Ђуричић

Вулин: Пред јамом и камом бежало 250.000 људи

Уочи годишњице „Олује”, министар у техничкој Влади Србије Александар Вулин  је новинарима у Београду рекао да се не можемо правити да се она није десила и да овде није дошло 250.000 људи, бежећи „пред камом и јамом”.

– За нас је то тужан и страшан дан, дан када је читав један народ напустио простор где је растао вековима и тешко нам је да разумемо да има земаља које славе протеривање својих држављана; али, то је њихова политика – рекао Вулин, и подвукао да ниједна провокација, сукоб или реченица није кренула из Србије, која је сваки пут само реаговала на оно што се дешавало у Хрватској. – Нисмо ми подигли споменик Миру Баришићу, нисмо рехабилитовали Степинца, ођедном почели да носимо усташке заставе. Ништа није кренуло из Србије.

Штрбац: Седам агресора на једног Србина

Саво Штрбац подсећа на то да је у „Олуји“ нестало најмање 220.000 Срба. Четвртог августа 1995. године оружане снаге Републике Хрватске, уз одобрење и подршку НАТО-а, у садејству са снагама Хрватског вијећа одбране (ХВО) и Армије БиХ (АБиХ), извршиле су агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску Аутономну Област Крајина, у саставу тадашње Републике Српске Крајине (РСК).

– Агресија је извршена упркос чињеницама да је та област била под заштитом УН, под називом сектори „Југ” и „Север”, и да су представници РСК-а дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба – казао је Штрбац. – Против крајишких Срба, око 230.000 житеља с око 30.000 војника, ангажовано је око 200.000 војника, од којих је директно у операцији учествовало 138.500 припадника ХВ-а, МУП-а и ХВО-а. Ако се томе додају снаге АБиХ-а и НАТО-а, агресора је било више него становника у Крајини, а сразмера војника била је најмање 7 : 1 у корист агресора.