Дачић: И Русија и ЕУ и војна неутралност
Министар спољних послова Ивица Даћић поручио је да Србија води политику војне неутралности и да је све што је до данас рађено у сарадњи с НАТО-ом дефинисано документима
потписаним у време када је премијер био Војислав Коштуница. Поводом Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, Дачић је навео да његово оснивање одређено споразумом који је потписао бивши председник Србије Борис Тадић.
У саопштењу достављеном медијима он је предочио да је Влада ових дана суочена с још једном бескрупулозном кампањом – „с једне стране, нападнута је да малтене води Србију у НАТО, а с друге, да се Србија сувише приближила Русији због Српско-руског хуманитарног центра у Нишу”.
„У оба случаја реч је о лажној забринутости и само изговору за још један бескрупулозни напад на Владу Србије, која води јасну политику: војна неутралност, чланство у ЕУ и пријатељски односи с Русијом”, навео је Дачић.
Како је подсетио шеф српске дипломатије, 14. децембра 2006. тадашњи председник Тадић у Бриселу је потписао Оквирни документ, чиме је Србија и формално постала учесница Програма „Партнерство за мир”. Након тога је министар спољних послова Вук Јеремић 5. септембра 2007. уручио у седишту НАТО-а Презентациони документ, којим су дефинисане области сарадње с НАТО-ом.
„У то време је, да подсетим, премијер био Војислав Коштуница. Све што је до данас рађено у сарадњи с НАТО-ом, дефинисано је у тим документима, укључујући и ИПАП као виши облик сарадње”, навео је Дачић.
Заменик премијера је навео да се ни у једном акту Владе Србије не предвиђа учешће у Акционом плану за чланство, што НАТО поштује. „И СОФА споразум и споразум о логистичкој подршци имају све државе-партнери. У нашем случају, тиме се стварају услови за модернизацију Техничко-ремонтног завода у Крагујевцу. А кад је реч о СОФА с НАТО-ом, то је двострани споразум, тако да привилегије уживају и наше оружане снаге на територији НАТО-а, за разлику од споразума који је потписао Тадић с Кондолизом Рајс, који даје привилегије само америчкој војсци, са чим се сагласила Коштуничина влада”, тврди Дачић.
Министар спољних послова је додао да су владе Русије и Србије 20. октобра 2009. године, приликом посете тадашњег председника Дмитрија Медведева, у присуству Тадића, потписале Споразум о сарадњи у области ванредног хуманитарног реаговања, спречавања елементарних непогода и техногених хаварија и уклањања њихових последица.
„Њиме је дефинисано оснивање Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, као и да руско особље ужива правни статус утврђен за административно и техничко особље амбасаде Русије, у складу с Бечком конвенцијом о дипломатским односима из 1961. године. Никад није било речи о њиховом дипломатском статусу”, рекао је Дачић.
Реакција је уследила и из Скупштине Србије, која је недавно усвојила споразум с НАТО-ом. Посланик Српске напредне странке Милован Дрецун изјавио је да је НАТО незаобилазан чинилац колективне безбедности у Европи и да би евентуално остајање Србије изван те сарадње угрозило њену безбедност.
– Ми од НАТО-а очекујемо, пре свега, да заштити Србе на Косову јер видимо да Еулекс нема толико капацитета и политичке воље да то учини – казао је Дрецун, који је и председник скупштинског Одбора за КиМ.
Посланица ДС-а Гордана Чомић изјавила је да је споразум Владе Србије и НАТО-а за подршку и набавку, о сарадњи у области логистичке подршке, рутинске природе, стандардан, неминован и није први споразум, те да нема никаквог кршења неутралности.
Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић оценио је да је приближавање Србије НАТО-у искорак у правом смеру, али и даље недовољан помак ка трајном, стратешком решењу безбедности наше земље.
– У данашњем окружењу, које чине искључиво чланице НАТО-а, у сложеном регионалном и глобалном безбедносном контексту, Србија не сме себи допустити да остане сама и буде идеално тле за отварање нових жаришта – истиче Јовановић.
Како подвлачи, пут до европске Србије води преко чланства у тој алијанси, и свако ко затвара очи пред том чињеницом сносиће одговорност за трајну нестабилност Србије и региона.
– Алтернатива уласку у НАТО, нажалост, није некаква демилитаризована хипи-држава, која ће живети у хиљадугодишњем миру. Алтернатива уласку у НАТО је трајна нестабилност, шепурење споственом снагом, у коју ни сами не верујемо, и тражење заштите тамо где је никад нисмо нашли – закључио је Јовановић.
С. Станковић
Вучић: Само добри односи
Српски премијер Александар Вучић потврдио је “ опредељење Србије да чува и штити своју војну неутралност”, наведено је у саопштењу након разговора са амбасадором Републике Казахстан Нурбахом Рустемовим. Председник Владе је подвукао војну неутралност Србије и у изјави новинарима у уторак, након што су десничарске странке критиковале власт због споразума са НАТО, који је ратификовао парламент.
Вучић је нагласио и да је војна неутралност зацртана скупштинском одлуком, али и да жели добре односе са НАТО. То је био уједно одговор на захтев ДСС-а да председник Србије Томислав Николић не потпише закон којим се парафира споразум са овом војном алијансом.
Левица и Преокрет: Николић да не потпише
Посланик Левице Србије Борислав Стефановић оценио је да председник Србије Томислав Николић не би требало да потпише споразум јер „Србија не треба да буде чланица НАТО-а нити је требало подржати споразум који прелази оквире нормалне сарадње”. И посланик Покрета за преокрет Јанко Веселиновић сматра да споразум излази из оквира војне неутралности Србије и да Николић треба да покаже свој ауторитет и тај споразум не потпише.
Костреш и ПС: Две стране
Генерални секретар Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш поручио је да „Србија није руска провинција” и да јој не треба мешање званичника Русије у одлуке о сарадњи с НАТО-ом. Како је навео, пре само месец и по званичници Русије су „крајње непримерено” поручивали да Скупштина Србије треба да утиче на рад парламента Црне Горе да би званична Подгорица одустала од уласка у НАТО.
– Сада нам још непримереније поручују да прате развој наших односа с том алијансом и да очекују да ћемо наставити политику војне неутралности – упозорио је Костреш. – Крајњи је тренутак да званичници Руске Федерације схвате да је Србија суверена земља која самостално доноси своје одлуке.
Поводом Кострешове изјаве реаговао је Покрајински одбор Покрета социјалиста. ПС позива ЛСВ да грађанима објасни шта су то представници Руске Федерације лоше рекли у својој изјави о односима Србије и НАТО-а и шта је у њиховој изјави непримерено.
„Да ли су представници Руске Федерације случајно позивали да Србија призна независност Косова или су тражили да се Војводина отцепи? Не, нису, већ су само изнели своје мишљење о ратификацији споразума”, пише у саопштењу Покрајинског одбора Покрета социјалиста.