Брнабић: Исти аршин за локалне финансије

Ана Брнабић, која је казала да предложеним изменама Закона о финансирању локалне самоуправе треба да се спроведе договор с ММФ-ом, који је од Владе Србије тражио додатне мере фискалне консолидације кроз прерасподелу осам милијарди динара с локала на републички ниво. Тврди да ће усвајање закона допринети превазилажењу слабости постојећег система финасирања локалних самоуправа. Ана Брнабић је навела да локал неће поднети терет целе уштеде, како је раније било предвиђено, већ је реч о цифри од 4,8 милијарде, чиме ће бити омогућити нормално функционисање.

Предлогом измена Закона предвиђено је да ће од укупних пореза на зараде који се исплаћују локалним самоуправама уместо садашњих 80 одсто, градовима убудуће остајати 77, општинама 74, док ће Београду приходи бити више смањени, па ће главном граду уместо 70 одсто остајати 66. Министарка је прецизирала да се у просеку буyети општинама смањују 2,65 одсто, док је то смањење за градове 1,68 проценат, а Београд подноси највећи терет јер ће остати без 1,9 милијарде динара. Тврди да се водило рачуна о томе да ниједна локална самоуправа не изгуби више од четири одсто прихода.

– То није крај реформе финасирања локалне самоуправе која је веома комплексна – казала је Ана Брнабић, нагласивши да њено министарство, заједно с Министарством финасија, у овом тренутку ради на доношењу закона о накнадама и таксама да би се решило питање фискалних намета. Додала је и да министарство на чијем је челу ради и на изменама Закона о локалној самоуправи да би оне биле ефикасније, а са Сталном конференцијом градова и општина на стратегији децентрализације.

Најавила је да ће Влада Србије наставити да помаже локалне развојне пројекте, али неће учествовати у текућим трошковима и исплатама зарада на локалу.

По министаркиним речима, Србија је имала добар закон, који је усвојен 2006. године и успостављао је систем по којм је локалу припадало 40 одсто пореза на зараде, а да је након његове промене 2011. створена могућност политичког финансирања локалних самоуправа. Како тврди, сада се успоставља систем који ће важити без обзира на то о којој локалној самоуправи је реч и ко је на власти.

Очекује се да тај закон почне да се примењује од 1. јануара 2017. године. По речима Ане Брнабић, локалне самоуправе имају значајан простор да умање свој губитак од пореза на имовину борбом против сиве економије и ажурирањем регистра да би повећале прилив од пореза на имовину.

Шеф посланичког клуба СВМ-а Балинт Пастор најавио је подршку предложеним изменама. Подсетио је на то да је та странка 2011. године била против усвајања важећег закона, иако је и тада била део владајуће коалиције, на чијем челу је била нека друга странка.

Посланици опозиције неће подржати предложени закон. Парламентарци из редова „Двери” гласаће против, а Бошко Обрадовић каже да је разлог то што га „тај закон подсећа на модерног Супер Хика који краде од сиромашних и даје богатима”.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић указао је на то да се тим законом консолидују финансијске слабости републичке касе.

– Очекивао сам више од актуелне министарке. Мислим да је прејак притисак политике и присуство страначких интереса око овог закона – указао је Јовановић, додајући на листу нерешених питања и финансирање АПВ, које још увек није законом дефинисано.

Посланик СДС-а Мирослав Алексић тврди да га забрињава чињеница што „на тако важну тему већина председника општина у Србији ћути“, иако је закон лош.

На дневном реду ове седнице је и више предлога одлука о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију, на предлог Високог савета судства, као и измене Одлуке о утврђивању састава Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, који је поднела председница парламента Маја Гојковић.

С. Станковић

Без мржње – без страха

– Србија је остварила значајан напредак на путу ка ЕУ, што потврђује и отварање поглавља 23 и 24, која се односе на реформе у сектору правосуђа и поштовање основних и мањинских права и Савет Европе је спреман да јој помогне да оствари стратешки циљ – чланство у ЕУ – поручио је  на посебној седници Скупштине Србије председник Парламентарне скупштине СЕ Педро Аграмунт. – Заједно можемо остварити и напредак брже. Заједно можемо учинити Европу јачом и сложнијом када су у питању фундаменталне вредности које делимо да бисмо ефикасно одговорили на изазове који су пред нама.

Аграмунт је одао признање премијеру Александру Вучићу на посвећености у унапређењу односа Србије и Албаније и интензивирању сарадње двеју земаља, што представља, како је рекао, значајан подстицај за регионалну сарадњу у Југоисточној Европи. Такође, поздравио је и сарадњу парламената Србије и Албаније.

Председник ПС СЕ Педро Аграмунт и председница Скупштине Србије Маја Гојковић су по завршетку његовог обраћања у холу Скупштине подигли транспарент „Без мржње – без страха”, чиме се парламент Србије прикључио кампањи СЕ у борби против тероризма.