Брнабић: Чиновници на академији, електронски сервис потискује шалтер

нашег ресора – најављује у разговору за „Дневник” министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, додајући на подугачак списак планова које је зацртала у новом мандату и оснаживање локалних самоуправа да самостално покрећу иницијативе које ће довести до већег економског развоја на локалу, привлачења инвеститора и бољег нивоа услуга. – Формираћемо и Академију за јавну управу као националну институцију за континуирану обуку државних службеника и службеника у локалним самоуправама. Разлика у услугама које пружају општине и велики градови треба да буде минимална и ја ћу се залагати за то да сви грађани у Србији имају исту, стандардизовану услугу.

Како је подсетила, борба против сиве економије један је од приоритета Владе Србије, а у њеном ресору је координација свих инспекција, „што је, уз добар рад Пореске управе, једна од основа за смањење обима сиве економије”.

– Потребан нам је већи број едукованих инспектора, а уводимо још један електронски сервис – Е-инспектор, који ће укрштати податке и путем којег ће држава моћи брже да реагује, а рад инспекција да буде транспарентнији и стандардизованији. Иницирање бржег развоја ИТ сектора у Србији сам доживела као специјалан задатак и ту осећам дуплу одговорност – према премијеру који ми је тај задатак поверио и, истовремено, према успешним ИТ фирмама и стручњацима, јер не желим да изневерим њихова очекивања. Радићу на томе да на том путу држава и приватни сектор иду руку подруку – каже наша саговорница.

* Много расправе вођено је о Предлогу закона о финасирању локалне самоуправе, да ли је готова коначна верзија која ће ићи пред посланике и који проценти везани за порез на зараде су сада у оптицају?

– Тачно је да се о том закону много причало у јавности и за мене је та јавна расправа додатни квалитет јер смо тако дошли до решења којим су сви задовољни. Порез на зараде дели се тако да 74 одсто укупне масе припада општинама, а у случају градова, то је 77 одсто. Београду, као највећем граду, који има највише могућности да надомести умањене приходе, сада иде 66 одсто, уместо 70 како је било раније. ММФ је имао идеју да се ти трошкови значајније исеку, али смо кроз дијалог дошли до тог решења које у државну касу враћа већи део прихода раније, а с дуге стране, локалне самоуправе не оставља без прихода и оне могу да одрже постојећи ниво услуга, на чему ћемо инсистирати.

* Како ће се решити питање општина чији буџет је великом минусу?

– Нема „чаробног штапића” којим се тај проблем може решити моментално. Важно је да сви будемо свесни тога да је законски оквир обавезујући за све и да поштовање закона не може бити ствар нечије воље. Након Закона о финансирању локалних самоуправа, следи усвајање закона о накадама, на којем ради Министарство финансија и уз који треба да заокружимо систем финансирања локалних самоуправа и контролу трошења новца на локалу. Ја бих рекла да је одговорно понашање ЈЛС-а једини прави пут и да је све друго изузетак који ће бити санкционисан.

* Покрајина и НАЛЕД су потписали уговор о сарадњи, шта то конкретно доноси Војводини?

– То је веома важан корак за Покрајину и очекујем да ће тај споразум војвођанским градовима и општинама помоћи да ојачају сопствене капацитете за економски развој. То је начин да се покрећу јавне и приватне инвестиције, да се у већој мери иницирају и спроводе јавно-приватна партнерства, да се осигура приступ изворима финансирања и да грађани све то виде кроз већи прилив инвестиција, нова запошљавања и бољу администрацију која ће те промене пратити.

* Ближи ли се државна управа жељеном броју запослених и колико смањење броја чиновника очекујете до краја године?

– Претходна Влада је доста урадила на расходној страни буџета, процес рационализације се наставља, али у другачијим околностима па сада пре свега говоримо о квалитету рада државних службеника. То значи оптимизацију броја радних места и најбољи људи на кључним местима, без компромиса када је квалитет услуге у питању. Процену оптималног броја људи ћемо вероватно имати у октобру, када је и посета мисије ММФ-а. Уз подршку Светске банке и ЕУ завршили смо и функционалне анализе које се фокусирају на то како да унапредимо рад министарстава. Треба рећи да постоје службе у којима је евидентан недостатак људи, попут Управе за аграрна плаћања, а недостају нам и инспектори. Грађане све те промене не треба да интересују, они ће промене осетити кроз бољу и ефикаснију услугу и промењен однос државе према њима.

* Шта је са Законом о забрани запошљавања, назире ли се крај његовој примени на крају 2016. године?

– Комисија Владе Србије која се бави новим запошљавањима има преглед над свим запошљавањима у управи и мислим да ће она остати у функцији све док се процес рацонализације не заврши. Упоредо с увођењем нових услуга, попут е-управе, апликација на мобилним телефонима намењених грађанима, креираће се потребе за новим кадровима и самим тим ће Комисија задржати важну улогу контролног механизма да се не би направио неки дисбаланс.

* Формирана су четири тима Владе, који ће се фокусирати на остваривање приоритета. Која ће бити улога вашег министарства у томе?

– Влада дефинише четири циља да би унапредила међуресорну комуникацију која је нужна да бисмо све стратешке приоритете остварили ефикасно и радећи као један тим. Улога овог министарства је да задржи фокус на однос државе према грађанима, што се види кроз услуге које се грађанима пружају.

Светлана Станковић

Велика част и обавеза

* У Владу сте дошли као нестраначка личност, да ли такав статус отежава или олакшава позицију?

– Осећам потребу да и сада поновим да је бити део реформске Владе велика част и обавеза. Обавеза према премијеру, који ми је дао прилику да све критике које сам излагала у претходном периоду сада преточим у дела, али и према грађанима, који су главни арбитар успешности нечијег рада. Када се мандат буде приводио крају, мериће се искључиво резултати, док ће припадност странци бити важна за професионалне политичаре, који ће желети у нови изборни циклус. Мени је најважније да на крају мандата могу себи да кажем да је то била добра одлука, упркос бројним изазовима на које ћу сигурно наићи у међувремену.

Раздвајање локала и Републике

* Најавили сте да ваше министарство ради на стратегији децентрализације, у којем правцу ће ићи те промене?

– Са Сталном конференцијом градова и општина, која је наша партнерска организација, радимо на томе да се надлежности између локала и Републике јасно раздвоје, по угледу на искуства развијених европских земаља. Локалне самоуправе ће добити самосталност која подразумева одговорност за локални економски развој и бригу о животу грађана у локалу, пре свега.