Бајдену у фокусу Бриселски дијалог, Медведеву економија и војна сарадња

Србија формира владу, неспорно је реч о посебном признању Београду, изјавио је за "Дневник" политички аналитичар Драгомир Анђелковић оцењујући значај предстојеће посете Џозефа Бајдена, који ће се у Београду 16. августа састати с председником Томиславом Николићем и премијером Александом Вучићем,.

– Поред тог протоколарног дела, треба имати у виду и да је Бајден представник Обамине администрације која одлази, али настоји да новој остави одређене линкове и позиције за даљи рад. Стога Бајден и долази на Балкан како би подстакао бриселски дијалог, посао битан за одлазећу вашингтонску администрацију, али и како би успостављене односе са Србијом учврстио и пренео их новој администрацији – каже Анђелковић.

Шта подразумевате под тим "учврстио"?

– Не треба заобравити да смо ми имали екцесе са Америком, јер је она исувише сложена држава и не своди се у њој све на деловање Беле куће. Постоји један део америчких дипломата повезаних са НВО сектором под утицајем тзв. „сорошевског лобија”, који се мешао у неке ствари у Србији. То је изазвало одијум у нашој јавности и бацило љагу на српско-америчке односе. С друге стране, Бајден се трудио да таквих ствари не буде и био је онај фактор у Вашингтону који је позитивније гледао на Београд. Мислим да као такав долази да се види са премијером Александром Вучићем и да на неки начин ту своју позитивну праксу са Београдом пренесе даље, администрацији која долази након председничких избора у САД.

Шта ће све бити у Бајденовој корпи за Београд, али и Приштину, у коју стиже сутра?

– Бриселски дијалог је застао, пре свега зато што албанска страна ништа није реализовала, док је Београд показао спремност да оствари договорено. Београд сад тражи реципроцитет, јер није спреман да се мазохистички одрекне својих интересе, а да компензације не добије. Албанска страна, пак, наставља да тражи, а ништа не даје. Дакле, када није дошло до формирања Заједнице српских општина, где би Срби и јужно од Ибра могли да добију значајне компетенције, које у овом тренутку немају, а истовремено се нашао модалитет да север КиМ и даље функционише као до сад, уз неку форму прихватљиву за Приштину, Бајден стиже да пренесе поруку Албанцима да раде оно што је договорено. Када се ради о Београду, спремност на срадњу је ионако постојала, али, као што рекох, не једнострана. И сада је Приштина на потезу.

Недуго после другог човека САД, у Београду ћемо угостити премијера Руске Федерације Дмитрија Медведева. Да ли су те две посете повезане?

–  Обе те посете потврђују колико је добра и избалансирана српска споља  политика. Јер, мала земља, као што је Србија, када у кратком року има два тако висока госта, то говори да је спољнополитички на правом путу. Да смо окренути једној страни више, сигурно бисмо трпели веће притиске, а опет овако успевамо да помиримо и срадњу са Русијом, која нам је стратешки партнер и историјски савезник, као и са Сједињеним Државама, с којима смо имали проблеме, и данас их имамо, али су најмоћнија сила у нашем региону. То је одраз рационалне спољне политике. А што се тиче самих ефеката посете Медведева, они ће веома конкретни.

То значи?

– Причаће се о даљем унапређиванун економске срадње, а по свему судећи руски премијер ће нам донети добру вест да „Фијат” добија могућност извоза на тржиште Русије и евроазијске уније. То је важно у овим околностима када је ауто индустрија у кризи и „Фијат” у Србији отпушта радике. Сигурно ће део српско-руских разговора бити посвећен и новим економским пројектима, у првом реду гасоводу Турски ток, који ће Русија до тада већ дефинисати у договору са Анкаром. Србији је битно да буде део тог пројекта, као магистрала за ЕУ, а то нам не доноси само енергетску безбедност већ и велики профит.

Биће приче и о другим економским пројектима и коначно о војно - техничкој сарадњи. Србија је традиционално ослоњена на руско оружје. У околностима када се неке земље око нас наоружавају, попут Хрватске, ми морамо да појачамо своје одбрамбене капацитете. Но, за разлику од Хрватске, која купује офанзивно, Србија се определила за дефанзивно оружје. У том смислу за очекивати је да буде конкретизован наш договор с Русијом око набавке, по повољним условима, система противваздушне одбране, као и ловачких авиона.

Која су Ваша очекивања од нове администрације у Вашингтону и колико је могућ нови помак у српско-америчким односима с новим становником Беле куће?



– Ако победи републиканац Доналд Трамп, можемо очекивати да ће доћи до ресетовања српско -америчких односа и да ћемо уистину моћи да градимо савезничке односе какве смо имали пре несрећних 90-тих. Дакле, односно какве је са САД имала Краљевина Србија. Ако, пак, победи Хилари Клинтон, знаћемо да су ствари врло црне, јер ће она сигурно деловати против нас, пошто је тај клинтонистички лоби, који је око ње окупљен, повезан са "Сорошевцима". И њихови контакти, погледи на свет, на геополитику, прилично су антисрпски. То су људи чије су каријере грађене 90-тих и за очекивати је да ће наставити да раде оно што су тада радили.

У сваком случају, ми морамо да знамо на чему смо, а треба имати у виду и да се свет променио. Више нисмо у тим 90-тим, данас је Кина много присутија и важнија, данас је Русија стала на црту САД и у тим околностима Србија ће свакако морати да води политику тешњег приближавања источним силама, како би се одупрла притисцима САД.

Доналд или Хилари – с ким би пре дошло до сусрета на врху?

– Сусрети су у оба случаја вероватни, али са Хилари с негативним, а са Трампом с позитивним садржајем. Са Хилари Клинтон би он био уцењивачки, јер би се од нас вероватно тражило попуштање према Косову, као и затезање са РС, што Београд сигурно неће прихватити. Ако, пак, добијемо Трампа као партнера, то може да буде конструктиван сусрет, с дијалогом о унапређењу сарадње и успостављању истинског савезништва.



Владимир Ђуричић

Навијамо за Јеремића

За случај да Вук Јеремић постане генерални секретар УН, колико би то значило за међународни положај Србије?

– Сигурно је да је од огромног значаја за сваку земљу да њен кандидат постане генерални секретар УН, јер тиме та држава добија потенцијал да учествује у разним надигравањима, комбинацијама великих сила, као важан фактор. Њен човек је тај који с неким договара нешто и тиме та земља има могућност да на мала врата заштити неки свој интерес. И лично се надам да ће се то десити, мада сам и скептик, јер мислим да Србија нема зелено светло САД за тако нешто. Али ако успемо да протуримо Јеремића, то ће за нас бити велики успех.