Армија парламентараца без слободне законодавне иницијативе

у Стразбуру и Бриселу па посланици ради одржавања пленарних седница често морају да се селе из једног места у друго, док је Секретаријат парламента смештен у Луксембургу. Али, то није суштина по којој се Европски парламент разликује од националних парламента. 

О суштинској разлици говорио нам је посланик Европског парламента Андор Дели, који је као члан СВМ-а 2014. године добио петогодишњи посланички мандат с листе владајуће мађарске партије Фидес. 

– Европски парламент, без обзира на чињеницу да су његови посланици бирани непосредно, нема све легитимације и овлашћења које имају традиционални парламенти – наводи Дели, чији смо гости у Бриселу били три дана почетком марта. – Он нема слободну законодавну иницијативу, коју имају традиционални парламенти. Дакле, све што се овде ради, потиче од Европске комисије. То је права и веома важна разлика, која је и извор критика. 

Огромна зграда бриселског парламента нема неку архитектонску вредност попут градске већнице или краљевске куће на централном тргу главног града Белгије. Зграда у стаклу саграђена је на 15 спратова у висину и пет у дубину.

– Новинари често знају да прес-служби парламента поставе питање о томе колико заправо прозора и врата има парламент, али остају без одговора јер то нико не зна, односно и не жели да се тиме бави – испричала нам је Маја Орел Шварц из те службе.

С обзиром на то да је у Бриселу време често кишовито – од 365 дана у години чак је 200 кишовитих – пре нашег првог сусрета с парламентом асистент Андора Делија Абел Пастор нам је поклонио кишобран с карактеристичним жутим звездицама поређеним у кругу на плавој подлози и ознаком ЕПП, који симболизује Европску народну партију, групацију странака десног центра, која слови за најутицајнију политичку групацију у Европи. Тој групацији припада и наш домаћин Дели, с обзиром на то да су Фидес и СВМ одраније чланови ЕПП-а, као и странка Ангеле Меркел и ХДЗ, а однедавно је то и СНС.

Парламент свакодневно прима велики број посетилаца – при том сваки посланик има право да у току године позове у госте 101. Тако је Дели позвао, примера ради, групу студената новосадског Европског колегијума и групу пензионера чланова СВМ-а. Посетиоци парламента могу пола сата да бораве на балкону Велике сале и да прате заседање, али ниједним гестом не смеју да ометају ток седнице јер им истог тренутка обезбеђење дискретно нареди да напусте салу, као што је то био случај и 1. марта, када је почела дебата о такозваној Белој књизи председника Европске комисије Жан-Клода Јункера и једна група посетилаца је наградила аплаузом посланика који је критиковао ЕУ због великог централизма и увођења заједничке валуте. 

Јункер је у свом документу, како нам је објаснио Андор Дели, представио правце којима би у будућности могла ићи ЕУ.

– „Бела књига” је у жаргону ЕУ стратешки акт, који је настао поводом шездесетогодишњице оснивачких уговора ЕУ, а централна прослава годишњице ће бити убрзо одржана у Риму – навео је Дели. – Јункер је изнео пет могућих решења. По варијанти А, Унија ће и даље радити како досад, варијанта Б говори о томе да ЕУ треба да се сведе само на неку врсту царинске уније и заједничког тржишта, без осталих елемената, варијанта Ц иде у правцу Европе с више брзина, дакле, да постоје такозване политике области друштвеног живота, код којих неке државе-чланице спаја више савеза, а неке остају изван тога – нека врста таквог савеза је чланство у Шенгенској зони. Европа с више брзина потенцира замисао да се могу појавити и друге области, примера ради, социјална питања, у којима државе које то желе могу још више сарађивати. Четврту варијанту „Беле књиге” неки називају америчким сценариом јер по тој варијанти постоје надлежности којих би се Унија одрекла под условом да се у областима у којима јој остаје надлежност појача сарадња између држава-чланица и да у томе Унија добије на значају. Пета варијанта предвиђа да се још више продуби постојећа сарадња држава-чланица, што је више федералистичка замисао.

Занимљиво је да Јункер није званично стао ни иза једног решења, што су му у дебати замерили и посланици, указујући на то да би Комисија требало да има јасне путоказе.

– С друге стране, с обзиром на ситуацију у Европи и чињеницу да ће бити избори у кључним државама Уније – Француској, Холандији, Италији и Немачкој – свако излетање с конкретним предлогом о томе које би решење било најбоље, помогло би једној страни, а одмогло другој у разноразним кампањама које се сад воде у Европи, а то би било само доливање уља на ватру – сматра Дели.

На питање колико може да лобира у процесу придруживања Србије ЕУ, одговорио је да је парламент препун лобистичких организација, док је оно што он као посланик ради лобирање у смислу промовисања. Како је навео, својим амандманима доста успешно може да утиче на разне извештаје о Србији да би слика о нашој држави била онаква каква треба да буде и да се на тај начин утиче на убрзање приступних преговора. 

– Моју ситуацију доста олакшавају добри односи између Мађарске и Србије у последњих неколико година. Чињеница да су две владе узастопно три године имале заједничку седницу, и да имају такав континуитет у заједничком деловању јесте уникат међу чланицама Уније. То је на неки начин постао школски пример билатералних односа, који са суседима неких држава недостаје. С друге стране, интеграција Србије у ЕУ нема алтернативу, без обзира на ове недаће у ЕУ. Тако да ме круг оних посланика који имају критичке амандмане на извештаје о Србији и скупљају потписе, обилазе јер знају да ја нисам права адреса за њих.

Ержебет Марјанов

Посланичка плата 6.000 евра, по храну у Немачку

Посланици Европског парламента имају плате око 6.000 евра. У ранијим годинама су добијали плате колике би имали у својим националним парламентима. Ален Леговић из хрватске прес-службе посланичке групације ЕПП-а каже да та плата, с обзиром на цене у Бриселу, и није много ако се узме у обзир да само најам стана у Бриселу кошта око 1000 евра, плус режијски трошкови и трошкови исхране.

– Због скупоће, Хрватска је повукла готово све своје извештаче из Брисела, док међу посланицима има доста оних који храну купују у Немачкој јер је овде живот прескуп – навео је Леговић.