Анкете: Грађани би Вучића за председника

заузимање стартних позиција за ту изборну утакмицу. Тек што је мандатар Александар Вучић изјавио да га председничка функција не интересује, а с Андрићевог венца поручено да Томислав Николић тренутно о председничким изборима и не размишља, стигли су извештаји с терена о расположењу грађана Србије. А они кажу, како преноси директор истраживања јавног мњења у „Ипсос стратеyик маркетингу” Марко Уљаревић, да би око два милиона грађана, односно око 30 одсто бирача, на председничким изборима, да се одржавају сада, гласало за лидера СНС-а Александра Вучића.

Сви други кандидати далеко су ниже у пласману од лидера напредњака, каже то истраживање. Тако би три до четири одсто бирача гласало за другопласираног – за председника СПС-а Ивицу Дачића, за председника СДПС-а Расима Љајића један до два одсто бирача, а по толико и за опозиционе лидере – председника ДС-а Бојана Пајтића, председника СДС-а Бориса Тадића, лидера Покрета „Доста је било” Сашу Радуловића… Један до два одсто бирача добио би и актуелни председник Томислав Николић. Самим тим, истраживања потврђују оно што је и сам мандатар недавно навео: ако би избори за председника Србија били расписани сада, Александар Вучић би победио највероватније већ у првом изборном кругу.

– Вучића, по резултатима тог истраживања, око 30 одсто грађана спонтано наводи као политичара у кога имају највише поверења, а по том индикатору његов максималан рејтинг је ишао преко два милиона грађана – рекао је Уљаревић. – Када је реч о поверењу у лидере странака, Вучић има готово десет пута већи рејтинг од другопласираног Дачића

Гласачи ће најкасније у мају наредне године 11. пут бирати првог човека државе, на петогодишњи мандат. Први пут за председника Србије гласало се 1990. године, када је та функција уведена. Иако се напредњаци не изјашњавају да ли желе поново Николића као свог кандидата, већ годину траје дилема о томе да ли је садашњем станару Андрићевог венца потребан још један мандат. Јер, странка која је у политичком узлету тешко да се себи може дозволити „луксуз” пораза на председничким изборима, где само један кандидат излази као победник.

Председник Србије Томислав Николић је још крајем априла изјавио да ће се кандидовати на председничким изборима следеће године јер ће, како је рекао, и даље бити потребан премијеру.

– Мислим да Вучићу треба Николић – нагласио је он тада, и изразио уверење да ће Вучић за три или четири године моћи да влада и без његове подршке.

Уз потпуну сагласност свих присутних чланова Централне отаyбинске управе, радикали су већ усвојили кандидатуру лидера странке Војислава Шешеља за челну функцију у држави. Председник ЈС-а Драган Марковић Палма на прослави годишњице СПС-а пре неколико дана захтевао је да се Дачић кандидује за првог човека Србије. Нема сумње да лидер СДС-а Борис Тадић има жељу да се врати на Андрићев венац. Ипак, у томе засад има подршку само своје партије, која би, без ЛДП-а Чедомира Јовановића и ЛСВ-а Ненада Чанка, била далеко испод цензуса. Кандидатуру је најавио и министар Расим Љајић, као и председница ДСС-а Санда Рашковић Ивић и естрадни менаyер Саша Мирковић, бивши напредњак. Спекулише се о томе да би на предстојећим изборима могао учествовати и заштитник грађана Саша Јанковић, али је он одбио да коментарише такву могућност. Сам Јанковић важи за неког ко би могао привући и гласове присталица опозиције.

Због таквог распореда политичких снага, потпуно је извесно да без поршке СНС-а на председничким изборима, евентуална Николићева кандидатура не би имала никавог смисла. Вероватно су интерна истраживања која напредњаци редовно наручују, била и разлог за повремене „шумове” на реалцији СНС – Андрићев венац јер се тражи кандидатура која сигурно доноси победу. У јавности се, самим тим, у једном тренутку појавило име Зоране Михајловић као потенцијалне кандидаткиње за председницу, а остаје да се види да ли се и од тог сценарија одустало.

По слову закона, за председника републике изабран је кандидат који је добио већину гласова бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије такву већину, гласање се понавља у року од 15 дана. У други круг иду само два кандидата, а изабран је онај који је добио највећи број гласова.

С. Станковић

Председника кочи Устав?

Два милиона гласова, које истраживања у старту дају Вучићу, намећу дилему о томе како напредњаци да пронађу јаког кандидата, ако он остане при садашњем ставу да не жели председничку функцију? Већ одраније се шушкало о идеји да би у случају Николићеве кандидатуре много боља опција била да се промени Устав и да се бира из лагодније позиције у парламенту. Међутим, након што су одржани ванредни парламентарни избори, тешко је замисливо да би се сада кретало у тај посао, који захтева компликовану процедуру, почев од двотрећинске већине у парламенту па до референдумског изјашњавања грађана. Сам Николић је раније изјављивао да је и њему, иако је победио на непосредним изборима, парламентарни избор шефа државе био примеренији председничким овлашћењима.

Колико је ко добијао гласова

Председнички кандидат Српске напредне странке Томислав Николић освојио је на изобрима 2012. године 1.552.063 гласова грађана с правом гласа, а кандидат Коалиције „Избор за бољи живот” Борис Тадић 1.481.952. У првом кругу Тадић је освојио 25,31 одсто, или 989.454 гласа, а Томислав Николић 25,05 одсто, односно 979.216 гласова. На изборима 20. јануара 2008. године Николић и Тадић су такође ишли у други круг, само што је тада победио Тадић. Наиме, Николић, као кандидат СРС-а, добио је 1.646.172 гласа (39,99 одсто), а кандидат Демократске странке Тадић 1.457.030 гласова (35,39 процената). У другом кругу, Тадић је већином гласова, с 2.304.467 према 2.197.155, односно 50,5 одсто наспрам 47,7 процената победио Николића.

Највише гласова освојио је Слободан Милошевић на првим председничким изборима, када је у првом кругу победио 32 кандидата. Милошевић је тада освојио 3.285.799 гласова, односно 65,34 посто. Други је био Вук Драшковић с 824.674 гласова (16,40 процената).