Амнести: Београд се "бори" с избеглицама, Приштина одлаже споразуме

констатује Амнести интернешенел у најновијем извештају.

У Србију је током 2015. године ушло преко 600.000 избеглица и миграната, који су углавном желели да наставе пут ка ЕУ, а забележено је  извесно побољшање у примени закона о азилу, наводи Амнести, у оквиру извештаја у којем та организација разматра стање људских права у 160 земаља и тероторија током 2015.

У тексту се износи да је од 485.169 регистрованих избеглица у Србији само 656 поднело захтев за азил и да су углавном одустали. Од 81 избеглице које су интервјуисане до краја новембра 16 је добило избеглички статус, а већина је до сетпембра путовала директно на мађарску границу док та земља није увела рестрикције.

Амнести оцењује да у Србији још није сасвим ефикасан приступ избгелица међународној заштити.

Организација такође констатује да је процесуирање ратних злочина у Србији и даље споро, као и решавање судбине несталих.

Косово, које се у извештају разматра као део Србије, због опозиција одлаже успостављање Специјалног суда за ратне злочине и примену споразума са Београдом постигнутих уз посредовање ЕУ.

Иако Европска комисија није експлицитно тражила признање Косова за улазак у ЕУ, отварање преговора је одложено због спорог напретка у примени споразума о нормализацији односа, подсећа АИ.       

Такође, косовска скупштина је више пута одлагала доношење закона неопходних за формирање специјалног суда за злочине такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК), али их је коначно усвојила у август.

Оснивање суда је наложено после истраге ЕУ о отмици и трансферу косовских Срба и других затвореника у Албанију 1999. године где су мучени и убијани, наводи АИ.

Косово и Холандија, земља у којој ће бити суд, треба још да финализују споразуме за практично успостављање суда, износи се у тексту.

АИ подсећа и на осуду Дреничке групе и суђење Оливеру Ивановићу, као и  да УНМИК није обезбедио репарацију породицама несталих косовских Срба чије отмице полиција УНМИК-а "није ефикасно испитала".

Потом је полиција предвођена ЕУ, која такође није успела да истражи ове и друге случајеве, предложила да их процесуирају косовске власти.

Косовски Срби су како се наводи током 2015.  били изложени претњама, пљачкама, нападима, покушајима подметања пожара у Гораждевцу и Клини у мају и јулу.

Када је реч о слободи медија у Србији АИ наводи да су тридест четрири новинара била нападнута или добила претње које, како се тврди, нису адекватно истражене, те да је влада имала селективан однос према медијима, кроз давање субвенција и оглашавање.

(Танјуг)