„Отворени парламент”: Ристичевић највише причао, Шешељ питао, петина ћутала

 показала је годишња анализа иницијативе „Отворени парламент”. По Пословнику најчешће се за реч јављао шеф напредњака у Скупштини Александар Мартиновић – 48 пута, који је уједно и највише реплицирао – 71 пут.

У врху по броју дискусија су посланик СДС-а Марко Ђуришић, који је говорио 195 пута, па председник „Двери” Бошко Обрадовић са 179 дискусија. Највише – 18 посланичких питања, сваког уторка и четвртка на почетку седнице, као и последњег четвртка у месецу, поставио је лидер  СРС-а Војислав Шешељ. Од посланица су се у пленуму најчешће могле чути Гордана Чомић из ДС-а и радикалка Вјерица Радета, које су се јавиле за реч по 121 пут. Половину укупног броја обраћања чине дискусије 16 посланика, док се њих 52 ниједном није јавило за реч.



Народни посланици су у пленуму ефективно радили три месеца, тачније од 4. октобра, када је почело редовно јесење заседање, па до 28. децембра, када је био последњи радни рад. Радили су укупно 50 дана у пленуму, и за то време усвојили 47 закона, поднели 2.931 амандман, обратили се 4.489 пута и одржали 176 седница одбора.



Поређења ради, народни посланици прошлог сазива у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2015. године радили су 55 дана у пленуму и за то време усвојили 87 закона, што је готово дупло више закона него за првих шест месеци рада једанаестог сазива. Занимљиво је да су се посланици и посланице десетог сазива, и поред готово дупло већег броја усвојених закона, мање обраћали у пленуму – 3.391 пут.



На почетку 2017. године у скупштинској процедури остала су још 84 предлога закона који су упућени у процедуру од почетка јуна. Од тог броја Влада је предложила 17 док су осталих 67 предложили опозициони посланици. Парламент је у новом сазиву усвојио 47 закона, а 81 одсто, или 38 прописа, донето је по хитном поступку. Усвојене законе је предложила Влада, док је један закон предложио народни посланик Александар Мартиновић.



Посланици су поднели укупно 2.931 амандман, као предлагачи предњачили су опозиционари, а усвојен је тек сваки тринаести. Донето је шест нових закона, 24 измене и допуне и 17 међународних споразума и уговора.

У скупштинским клупама до сада је макар један седело дан 267 парламентараца, од чега је 17 напустило посланичку функцију, њих 77 су били присутни на гласањима за све предложене законе, док 15 ниједанпут није присуствовало гласању. Њих 126 ниједанпут није учествовало у подношењу амандмана.



Од укупног броја обраћања, 1. 240, или 28 одсто, чине говори о законима, 1.842, односно 41 проценат, о амандманима, 580, или 13 одсто, говори по Пословнику, а 211, односно пет процената говора су посланичка питања, док је свако седмо обраћање – 616, или 14 процената, било реплика.

Од формирања садашњег сазива седница с посланичким питањима одржана је само једном – у октобру, када је укупно девет народних посланика поставило 31 питање члановима Владе.



Из „Отвореног парламента” предочавају да се повећао број самосталних посланика који нису чланови посланичких група. И док их је на самом почетку сазива било троје, до краја године тај број порастао је на десет.



С. Ст.