Знаменити Русини Новог Сада
Пројекат „Доприноси Русина развоју Новог Сада”, који публику упознаје с десет особа које су у последње пола века утицале на просперитет Новог Сада у области културе, уметности, инфраструктуре и медија,
представљен је данас у Заводу за културу војвођанских Русина. Реч је о десет радио-емисија у трајању од 20 минута, кроз које су представљени архитекта Павле Жилник, композитор Иван Ковач, књижевник Ђура Папхархаји, оперска певачица Ирина Давосир Матановић, списатељица Ирина Харди Ковачевић, књижевница Меланија Римар, атлетичар Михаил Дудаш, као и некадашњи ректор ФТН-а Мирослав Планчак, некадашњи директор Одбојкашког клуба „Војводина” Миросав Виславски и књижевник Мирон Кањух. Емисије су на русинском језику, а у плану је и њихов превод на српски да би се и шира јавност могла упознати с ликом и делом неких од знаменитих новосадских Русина.
По речима Сање Марковић из Новинарске асоцијације Русина, реализација пројекта трајала је око шест месеци, а о раду десеторо одабраних говорили су еминентни стручњаци из њихових области стварања. Координаторка пројекта је Јелена Перковић, на њему су радиле и Марија Перковић и новинарка у русинској редакцији Радио Новог Сада Асја Папуга, а уз подршку Управе за културу града Новог Сада.
– Пројекат нам је од изузетног значаја јер нас афирмише и у широј заједици и представља Русине у најбољем светлу, кроз добре и позитивне примере – рекла је председница Новинарске асоцијације Русина Мартица Тамаш. – Трудили смо се да избор буде разноврстан. Ипак, посао тиме није завршен јер је остало још Русина који живе у Новом Саду и који су креативни и ствараоци.
Међу значајним именима о којима је направљена једна од десет радио-емисија, као што су аутор композиције „Три тужне народне за виолончело и клавир” Иван Ковач, или архитекта Жилник који је, између осталог, пројектовао зграде „Дневника”, „Студија М” и гинекологије у Бетанији, налазе се и други припадници русинске националне мањине којима се приписују значајни спортски резултати и успеси, књижевна и научна дела. Међу њима је и некадашњи директор Одбојкашког клуба „Војводина” и медијски радник Мирослав Виславски, који, како је рекао, носи предивно осећање и велико задовољство јер су га његови сународници препознали на такав начин.
– Русини су мала национална заједница поносних, честитих, паметних, образованих људи с богатом културном традицијом и, сасвим сигурно, њихов допринос значи укупно богатство које наш град носи са собом – рекао је Виславски. – То је и прилог препознавању града, нарочито када је реч о деловима Европе одакле су Русини дошли.
Својих 20 минута радио-емисије заслужила је и књижевница Меланија Римар, која пише за децу на русинском, али и на српском језику, указујући на то да ниједна национална заједница никако не треба да буде затворена према сународницима. Шире представљање своје националне заједнице, рекла је, обавеза је свих њених чланова да би показали шта је то што њих одликује и што може бити интересантно и за друге.
Д. Ристић