Живот му почео с „Дневником”

наш лист забележио је да је 29. фебруара преступне 1960. године у Новом Саду рођено четворо деце, међу којима и познати сремскокарловачки виноградар и винар Предраг Бајило.

Испод фотографије четири бебе стоји „Тек су рођени, а већ су им ’оштећени интереси!’”

– Никада се нисам осетио оштећеним због тога што сам рођен 29. фебруара – каже за „Дневник” слављеник Предраг Бајило у свом винском подруму у центру Сремских Карловаца, у којем је  владала празнична атмосфера од отварања до касно у ноћ. – Напротив, доживљавам то као посебну предност јер се сви сете мог рођендана и честитају ми га. Чињеница је да је то реткост, штавише, у кругу мојих рођака, пријатеља и познаника не постоји особа која је рођена 29. фебруара као ја, али нисам томе придавао неки нарочити значај.

Иако не сматра да је рођењем на тај датум оштећен, Бајило истиче да се у његовом животу много тога одвијало другачије него код осталих.

– Први на списку необичности у мом животу јесте тај датум рођења – почиње да набраја Бајило. – Следеће је одслужење војног рока. Војску сам служио у подморници. Од 3.000 регрута, нас 60 је у Пули, након месеца опсежних лекарских прегледа, одабрано да будемо подморничари. Слично је било и у послу. Увек сам радио супротно од свих – кад су други продавали земљу, ја сам је куповао. Кад су вадили винограде, ја сам их садио. У мојим засадима 75 одсто су аутохтоне сорте, односно сорте створене на Институту за виноградарство, док су код других оне заступљене свега између пет и десет одсто.

Као последњи у низу примера наводи вина. Вели да у сортименту има увек два до три специфична вина, настала  као производ његовог унутарњег осећаја, који се коси са стереотипима и конвенционалним правилима производње. Такав је, каже, розе, произведен од мускат хамбурга и траминца, због којег су га критиковали пре осам година када га је први пут произвео, а данас, не само да га хвале него је то постало и најпродаваније његово вино.

– Морам признати да, како године пролазе, обележавање мог рођендана добија другачију, много ширу димензију и мимо моје намере – каже Бајило са смешком. – Док сам био дете, родитељи су бринули о томе, приређујући ми славља, када сам одрастао, прослављао сам га у ужем кругу, а сада, с обзиром на експанзију и на пословном и на породичном плану, на тај дан окупи се нас четрдесетак.

У припреми торти за 14. рођендан педесетшестогодишњег Предрага учествовале су његове унуке, седмогодишње близнакиње Јана и Елена. До њиховог рођења, каже Бајило, био је најмлађи у породици, а сада је и њих две с те позиције померио деветомесечни Вукан, унук од другог сина.

З. Милосављевић