За лабудиће крив људски фактор, или корњаче?

корњача пре неколико месеци, које су месождери, а које су се у језеру нашле јер су их поједини суграђани ту убацили. Вест да су лабудићи остали без по једног крила узбуркала је Новосађане и љубитеље животиња, а како каже Ножинић, младунцима чувених лабудова Исе и Бисе, ране су саниране, док су корњаче уклоњене из језера.

– Иса и Биса су пре око четири месеца добили потомство, после неколико година, а убрзо потом су се појавили и проблеми с калифорнијским корњачама – каже Иван Ножинић. – Оне су криве за смрт првог младунца, а и други је у међувремену подлегао повредама. Ми смо брзо реаговали, позвали у помоћ узгајивача лабудова Радована Кокара и преостала два лабудића су тек пре месец дана враћена у језеро, када су коначно ојачали.

По његовим речима, калифорнијске корњаче из парка су пребачене на Палићко језеро, а сада су тамо остале само барске корњаче, које су безбедне по младе и биљоједи су.

– Лабудићи су дошли код мене повређених крила – објашњава узгајивач лабудова Радован Кокар, који је пре 15 година граду поклонио први пар лабудова. – Повреде на преживела два младунца су ветеринарски саниране и сада немају никаквих сметњи. Корњаче су сигурно узрок, пошто су месоједи и лабудићи су остали живи захваљујући савесном деловању радника „Зеленила”.

С друге стране, члан Друштва за заштиту и проучавање птица Србије, доктор ветеринарске медицине Милан Ружић рекао је да је чудно што су повреде на птицама познате већ неколико месеци, а јавност тек сада сазнаје за то.

– Мала је вероватноћа да корњача која плива у води може напасти птицу и повредити јој крила, која су код лабудова постављена нешто више на леђима – сматра Ружић. – Те корњаче нису познате по томе што нападају велики плен, оне се хране ситнијом рибом, неким бескичмењацима и сличним организмима. Чудно је и што недостаје само по једно крило на различитим странама тела. Било би логично да то буде с разних страна и да ноге лабудића буду повређене. Због свега тога ипак верујем да је у питању људски фактор.

Иако дају два различита објашњења, обе стране се слажу у томе да би ти немили догађаји требало да подстакну суграђане да више воде рачуна о чувеној породици лабудова, својеврсним симболима нашег града.

– Апелујем на грађане да и они воде рачуна о безбедности лабудова, да их не хране, пошто су за то задужени радници „Градског зеленила”, и да не бацају ништа у језеро. Када смо пре месец и по мењали воду, на дну језера смо нашли свашта, од колица из робне куће и дечјих играчака, до гомиле новчића, а све то утиче на безбедност и здравље тих животиња – објашњава Ножинић.

По његовим речима, Дунавски парк има чуварску службу 24 сата, али чувари имају врло ограничена овлашћења па ако примете да се неко у парку недолично понаша, имају право само да га опомену. Ако се та особа оглуши о то, тек онда могу звати полицију, а ни у том парку, као ни у другим, видео-надзор не постоји.

– Морамо бити свесни тога да лабудови из Дунавског парка нису само обичне птице – подсећа Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. – Иса, Биса и њихови младунци најверованије су најпознатија породица у Новом Саду. 

Д. Ристић