За иновативне пројекте по 300.000 евра

Фонда за иновациону делатност Србије и Регионалне агенције за развој малих и средњих предузећа „Алма Монс”, жељни да чују како се као приватници могу повезати с научноистраживачким организацијама ради заједничких иновативних пројеката.

Предузетницима је представљен Програм сарадње науке и привреде, у склопу којег се додељује новац – 300.000 евра по пројекту – који финансира Европска унија.

По речима директора Фонда за иновациону делатност Ивана Ракоњца, Програм сарадње науке и привреде спроводи Фонд, који финансира ЕУ с 2,4 милиона евра и Република Србија с милион евра.

– За новац могу конкурисати конзорцијуми од највише пет чланова, састављених од најмање једног приватног малог, микро или средњег предузећа у Србији, с годишњим приходом од најмање 200.000 евра, и једне јавно научноистраживачке организације, такође регистроване у Србији – навео је Ракоњац.

– Сарадња привреде и научноистраживачких делатности представља замајац привреде и може значајно унапредити Србију у техничко-технолошком развоју – казао је покрајински секретар за привреду и туризам Иван Ђоковић. – Сектетаријат за привреду, иако је у протеклом времену уочио важност споне науке и привреде, није имао мере да се пројекти остваре. Новац који сада Покрајина има није довољан за веће пројекте, али ћемо у наредном буyету планирати више. Формираћемо савет за развој  конкуретности, који ће креирати мере за подстицаје намењене кластер организацијама, пословним инкубаторима и за иновационе делатности.

Члан Градског већа за привреду Мирослав Радојевић скренуо је пажњу на то да је Град Нови Сад приликом израде Стратегије привредног и економског развоја укључио и представнике Универзитета, који учествују и у раду Привредног савета, Савета за запошљавање и Савета за мала и средња предузећа.

– Сарадња науке и привреде је значајна за општи развој друштва, пре свега због побољшања конкуретности привреде – навео је Радојевић. – Овај програм је корак ка дугорочној и стратешкој сарадњи привреде и науке. До сада смо се у пракси сусретали с поједначним случајевима кратког трајања.

З. Делић

Бизнис с пужевима

Један од присутних, Борис Булић се дуже од 20 година бави узгојем пужева. Из Баноштора, где гради мали погон за производњу пужје слузи, дошао је да види какве су му могућности да добије новац од Фонда. У сарадњи с Технолошким факултетом ради пројекат за извлачење слузи, њену конзервацију и пласман на тржиште ЕУ.

– Жеља ми је да радим нешто што не ради нико у региону и да се то пласира на тржиште ЕУ – каже Булић. – Погон у Баноштору би требало да буде готов до краја године и имам неких наговештаја из Фонда да бих могао запослити инвалидна лица. Бавио сам се извозом живих пужева, користећи француску технологију узгоја. Сада има две-три фирме које се баве производњом у комплетном циклусу ,а било је чак 1.500 фарми пужева.