Владичански двор сметња за кафицу у доколици?!

да се налази у зони заштите Владичанског двора, односно према примени Одлуке о утврђивању Владичанског двора Епархије бачке као споменика кулутуре – каже власник, закупац кафе-посластичарнице Драган Станојевић.

Он је, вели, лане имао дозволу за летњу башту, као што је то имао и закупац пре њега, па је уз остале колеге угоститеље који имају дозволе за летње баште ове седмице користио лепо време и гарнитуре за седење изнео испред локала. Каже да Епархија бачка нема никакве везе с одбијеницом и да је одмах по добијању негативног одговора уложио жалбу, али да већ трећи месец одговор од Града није добио. Недавно је молбу да реши проблем послао и градоначелнику Милошу Вучевић, где је, између осталог, навео да је Градско веће 20. августа 2015. донело одлуку да се „Моцарту” дозвољава закуп на три године у градском пословном простору за угоститељску делатност.  

– Проблем је настао када сам 20. октобра 2015. поново поднео захтев за заузеће јавне површине за период од 15. новембра 2015. до 15. марта 2016, а 13. новембра 2015. добио одговор да се летња баште не може држати услед примене Одлуке о заштити Владичанског двора као споменика кулутре – истиче Станојевић, који је дуго година био на челу Удружења угоститеља Новог Сада. – У одлуци на који се позива Градска управа за комуналне послове не пише да се у зони заштите споменика не могу постављати летње баште, већ се наводи да се не смеју постављати тезге, рекламе и урбани мобилијар. Ако у зони заштите није дозвољено постављање летње баште, како је могуће да постоји урбани мобилијар, клупе, канте, канделабри, и чак још већи апсурд, још један споменик – Змај Јове, који је, иначе, и симбол нашег града? У Одлуци о уређењу града, у члану 10 стоји да се летње баште не могу постављати на простору између Владичанског двора и пролаза у Улицу Змај Јовину 23. Самим тим, та одлука дозвољава да се испред локала у броју 21, где је „Моцарт“, постави летња башта. У свим европским метрополама летње баште се налазе поред споменика кулутуре, а за то постоје бројни примери.

По његовим речима, нема обавезе према Граду у погледу плаћања закупа јер уредно плаћа закупнину одређену за период од три године од око 8,2 милиона динара.

– Долазимо у ситуацију да је ДОО „Моцарт” доведен у заблуду и да је поента у овом случају да се уплати износ од 80.000 евра да се не дозволи даљи рад. Јер на потесу самог центра града само луд човек би прихватио да уплати толики износ, а да зна да није у могућности да ради с летњом баштом, која је основни извор прихода свих угоститељских објеката на тој локацији – наглашава Станојевић.

Председник Комисије за заузеће јавних површина Милован Амиџић на наш позив указао је на то да је Републички завод за заштиту споменика културе, као предлагач поменуте одлуке ( Службени гласник РС, број 52/07) о зони заштите Владичанског двора као споменика кулутуре, 5. фебруара 2015. године изнео мишљење у којем каже да су летње баште по свом карактеру и функцији привремени објекти, те да се мера заштите одлуке о утврђивању Владичанског двора за споменик културе свакако односи и на забрану њиховог постављања у заштићеној околини споменика културе.

– Републички завод за заштиту споменика културе је „старији” од наше градске комисије па смо поступили како су они навели да треба – казао је Амиџић.

З. Делић