Више пара за физичку културу

каже се у Програму развоја спорта с Акционим планом од 2016. до 2018. године, који је недавно усвојила Скупштина града. Тај програм би, како је пред одборницима образложио члан Градског већа за спорт Огњен Цвјетићанин, требало да створи систем у којем ће свако имати право да се бави спортом да би развио своју личност, одржао добро здравље, побољшао физичке способности, боље користио слободно време, али и унапредио квалитет живота или постигао врхунске резултате.

Тако би, кроз системску, стратешку и партнерску бригу свих меродавних чинилаца, Град требало да подстиче што масовније бављење спортом и вежбање опремањем јавних спортских стаза здравља и бесплатних јавних спортских терена и вежбалишта. У програму стоји и да је неопходна системска брига о здрављу учесника у организованим системским спортским активностима те ангажовање спортских стручњака за организовање спортских активности.

Наводи се и да је потребно повећати број деце која учествују у додатном физичком вежбању у школама и спортским програмима, те да Нови Сад повећа проценат новца који издваја за физичку културу. Неопходна је и боља контрола спровођења програма и финансијског пословања спортских удружења који добијају градске дотације за спортске програме, као и реконструкција, побољшање услова и обезбеђење квалитетније опреме у спортским објектима и завршетак изградње започетих. Нови Сад би, по том порграму, требало да организује градско системско такмичење, нађе начин да обезбеди услове за системско напредовање спортских талената, а потребна је и боља сарадња спорта, привреде, туризма и заштите животне средине.

У програму су изнети и неки занимљиви статистички подаци по којима у Новом Саду живи 38.001 становник између пет и 15 година старости, затим 17.398 оних између 15 и 19 година и 117.068 грађана између 20 и 75 година. Од тога, спортом се у првој категорији бави 2.195 деце, у другој 1.297 омладинаца и у трећој 3.429 сениора и рекреативаца. Што се тиче олимпијских спортова, најбоље се котира фудбал, затим кошарка, одбојка, тенис, стони тенис, стрељаштво, рукомет, пливање, па атлетика и гимнастика. Од неолимпијских убедљиво на првом месту стоји фитнес, а онда шах, карате, плес, спортски риболов, пикадо, куглање, боди-билдинг, мото-спорт и планинарство.

Анализирана су и издвајања за спорт из градског буyета те је тако у 2012. години Град одвојио 1,644 одсто буyета у спортске сврхе, односно 338.666.250 динара, ове године је то 311.510.550 динара или 1,475 одсто, а план је да 2018. године цифре буду 1,755 одсто буyета Града или близу 400 милиона динара.

Што се тиче спортске инфраструктуре, Нови Сад има 24 отворена спортска објекта на територијама месних заједница, 24 фудбалска терена, седам планинарских домова, три вишенаменске спортске сале, по две такве спортске хале, стонотениске сале, веслачка и кајакашка дома, по једно градско стрелиште, спортски аеродром, пешачку стазу, куглану, осам школских сала треће категорије, 14 четврте, шест школских сала испуњава услове за прву категорију, а четири за другу. У школама има и 20 отворених спортских терена прве и друге категорије.

С. Крстић