Вером у себе и интуицијом до успеха

која је недавно организовала мотивациону конференцију „Време када стварамо”, намењену првенствено средњошколцима Игор Гашпарић.

Шесторо говорника – фотограф Ивана Пејак, најуспешнији савате-боксер у Србији Горан Бајшански, видео-мејкер Лука Русовац, покретач акције „Чепом до осмеха” Вања Петковић, глумац Лазар Јованов и студенткиња сликарства Дејана Бачко – представило је своје животне приче, како су стигли до успеха, шта је неопходно на путу ка томе. Међутим, амфитеатар Високе школе струковних студија за образовање васпитача (Петра Драпшина 8) био је готово празан. Разлог томе је, како каже Гашпарић, што школе нису претерано расположене за сарадњу и нису хтеле да пусте ђаке на конференцију.

Свако од присутних има својствен пут до остварења својих снова. Никоме није било лако, наилазили су на разне препреке, али упркос томе, нико од њих још увек не одустаје од напредовања, усавршавања, а у свом раду и резултатима проналазе и задовољство. - Небитно шта да радите, важно је да пронађете страст у томе – рекао је Лука Русовац, који је одувек желео да се изражава кроз слику и снимање, а захваљујући својој упорности, два пута заредом је освојио треће место код Натионал Геограпхиц Јуниора за фотографије које је направио, а публици је познатији захваљујући видео-споту који је снимио с Новосађанима уз песму Фарела Вилијамса „Happy”.

– Много пута нисам имао буyет већ само добру вољу. А некада је добро да вам не буде баш све омогућено, тада се више трудите - јасан је Русовац.

Када је реч о таквој уметности, како је рекла матуранткиња Гимназије „Светозар Марковић” Ивана Пејак, најбоља фотографија настаје када се осети потреба за радом, када постоји нека идеја, а не када се форсира. Такође, она сматра да опрема није најважнија и да свако треба да извлачи најбоље из оног што му је на располагању.

– Неки лични пројекти су најбоље испали јер су дошли из срца – објашњава Ивана, коју највише занима портретна фотографија, што се на конференцији и могло приметити гледајући њене радове из различитих опуса. – Никад не треба одустајати. Увек треба тежити ка вишем и бољем, али не ка савршенству јер оно не постоји. И, ако не освојимо свет из прве, није крај, треба ићи даље, покушавати поново. Када замислим како да нешто урадим, ако успе – успе, ако не, испашће још боље.

„Сваки шампион је некада био само обичан такмичар који је одбио да одустане”, основни је мотив светског вицешампиона у савате-боксу Горана Бајшанског. Иако је као тинејџер био поприлично гојазан, антиталентован, како каже, многи су га спотицали па је чак и чуњ успео да му отме лопту, никад није одустајао. Тако је и освојио све што се могло освојити у дисциплини којом се бави, има породицу, задовољан је послом и – срећан је. При том, својим суграђанима је далеко познатији као хуманитарац и председник Удружења грађана „Нови Сад”.

– Родитељи ми нису дозвољавали да тренирам савате, па сам их лагао да идем на тренинге одбојке да бих постигао животни циљ – испричао је Бајшански.

Медијску пажњу коју је остварио путем спорта, преусмерио је на хуманитарни рад и помагање деци и угроженим породицама.

– Срећа и оно што се осети када некоме помогнете не може се препричати, мора се доживети – каже Бајшански. – То је када урадите добро дело, али не за себе, већ за неког другог. Увек морате веровати у себе и радити оно што волите. Велика је разлика у томе да ли сањате свој живот, или живите свој сан.

Упркос директним спотицањима, млада сликарка Дејана Бачко, која је позната по томе што слика ногом јер нема руке, успела је у својој жељи да студира на Академији. Каже да је успела у инат свима, као и да без борбе нема ничега. Томе у прилог иде и њен циљ да ове године истрчи најдужи Фрушкогорски маратон од 111 километара.

Важну животну лекцију – да се увек треба трудити и радити на остварењу свих својих циљева, глумац Лазар Јованов научио је од различитих људи, у различитим институцијама до којих је дошао принципом „ко зна зашто је то добро”. У његовом случају, испоставило се да је сваки корак заиста био добар, чак и неопходан, за следећи, који му је донео још више успеха.

– Треба слушати интуицију и креативно се изражавати, као и мукотрпно и континуирано радити на својим талентима – једино тако човек може све – објаснио је Јованов.

Л. Радловачки

Осмехом до циља

Вања Петковић је одувек желела да се бави очувањем еколошке средине, али и децом. Тако је дошла на идеју да, заједно са својим супругом Боришом, покрене акцију „Чепом до осмеха”, у оквиру које су, за три године, помогли, односно, обезбедили одговарајуће справе за десеторо деце с неким сметњама у развоју. Она закључује да је увек важно држати се циљева, чак и када дође до пада, јер увек знају да ће на крају некоме ипак донети осмех.