Вечно почивалиште за аустроугарске ратнике

о томе ко је сахрањен у једнообразним гробовима с металним крстовима у католичком делу гробља на Магарчевом брегу. У тексту под насловом „Гробље наших ратника у Сријемским Карловцима”, наводи се да се „на највишем бријегу Сријемских Кароваца, у питомој и лијепој околици, налази комадићак хрватске земље, у којој су нашли вјечни починак они наши ратници, који су умрли у домовини, било од болести, било од рана задобивених на бојишту.

Поглед на то ратничко гробље је лијеп и напуња човјека дубоким осјећајем за покојницима. А сваки поједини гроб је из бетона начињен, па изглеђе, као да је из тврдог камена исклесан, а сви су једнаки, те пружају врло складну слику. Највећи труд и пажњу око тих гробова уложио је и улаже кр. повјереник у Сријемским Карловцима А. Вуковић, кога видимо и на нашем фотографском снимку.”

– Велика дилема од пре неколико година, коначно је тиме разрешена – каже за „Дневник” директор Архива САНУ у Сремским Карловцима др Жарко Димић. – Захваљујући тексту који је изашао у „Илустрованом листу” пре сто година, зна се да је то гробље аустроугарских војника – што смо до сада само претпостављали – који су умирали од последица рањавања или болести у карловачком шпитаљу, у којем је данас Висока школа струковних студија за менаyмент и пословне комуникације. Сви покушаји да дођемо до пописа сахрањених на основу бројева на крстовима, нису за сада уродили плодом, али се надам да ћемо у догледно време, док траје обележавање стогодишњице Великог рата, и ту дилему разрешити. Важно је да су централни споменик посвећен страдалим Чесима на самом врху и ово војничко гробље, које делује као устројена војска, сачувани.

Ти војнички гробови након деценијских наслага заборава изникли су из шибља и дивљег растиња 2004. године, приликом уређења тог, Доњег карловачког гробља на Магарчевом брегу. На то откриће указао је директор фирме „Еко-Срем” која се тада старала о карловачким гробљима, Петар Николић. Сви покушаји да се одгонетне ко почива у тим гробовима с бетонским опсезима и металним крстовим,а на којима уместо имена стоје бројеви, до сада нису дали резултате. Ако се зна под којим околностима су Карловчани живели за време Првог светског рата, репресија којој су били изложени и страдања, онда је јасно зашто није било трага о томе. Док су у Војводини и Србији у то доба били забрањени сви часописи и дневни листови, у Хрватској је ситуација била сасвим другачија.

„Илустровани лист”, који пружа драгоцене податке о том сремскокарловачком гробљу, пример је једних од више новина које су постојале у Хрватској за време Првог светског рата и бележиле ратне догађаје. Биле су то уједно и прве хрватске илустроване новине које су објављивале фото-репортаже. Излазиле су суботом на 24 стране, од 3. јануара 1914. до 28. децембра 1918. године, када мењају наслов у „Освит”.

На истом гробљу, али на православном делу, налази се комплекс споменика борцима у Првом и Другом светском рату. У новембру 1918. године 21 војник из различитих места у Србији, а међу њима и један руски, умрли су од шпанске грознице у Војној болници у Сремским Карловцима, смештеној у згради Богословског семинара. Њих осамнаесторица сахрањена су у гробници на гробљу на Магарчевом брегу.

Коло српских сестара подигло је над гробницом заједнички споменик и 18 појединачних споменика на местима где су сахрањени, претпоставља се 1919. или 1920. године. У оквиру тог комплекса 1956. године откривен је и споменик палим борцима народноослободилачке борбе у Другом светском рату, а 13 година после споменички комплекс је добио данашњи изглед по пројектном решењу архитекте Софије Недвидек.

З. Милосављевић