Варошки споменар: Адаптација летњиковаца бачких владика

више дела подарио је и Новом Саду. Његово прво дело у Новом Саду било је позориште Дунђерског из 1895, које, нажалост, више не постоји, а затим су се низала адаптација куће Душана Јовановића (1897), Српска православна велика гимназија – данашња Гимназија „Јован Јовановић Змај” (1899) и на крају Владичански двор, један од три, рачунајући и Патријаршијски двор у Карловцима, колико је за живота пројектовао, грађен у сезони 1900–1901.

У време када је завршавао Јовину гимназију а започињао Владичански двор у Новом Саду и Богословски семинар у Сремским Карловцима, Николић је радио и на адаптацији летњиковца бачких владика на Сајлову, што је мало познато. То здање, с леве стране пута према Руменки, саградио је 1855. године епископ бачки Висарион Павловић. Налази се у шумарку, па стога с пута није видљиво. У њему је често проводио дане одмора бачки владика Платон Атанацковић (1788–1867). Објекат је грађен непретенциозно, скромно, с готово руралним одликама. Зграда је партерна, има правоугаону основу и тремове на обе подужне фасаде.

Обнова је изведена на захтев тадашњег владике Митрофана Шевића, а по плану Владимира Николића. Колико је познато, за планиране зидарске, дунђерске и стакларске захвате предвиђена је свота од 10.713 круна и 2. маја 1900. године расписан је конкурс за избор извођача. Нема података о томе да ли је наручилац посла био задовољан, али је забележено да се пет година од обављеног посла Николић жалио бачком владики због неисплаћеног хонорара од 300 круна.

З. Мл