Уз стратегију до европске престонице културе 2021.

Новог Сада за европску престоницу културе 2021. године. Град ће наставити да субвенционише боравак деце у приватним вртићима, стипендира и помаже даровите студенте и младе научне раднике Новосадског универзитета, а настављене су и кадровске промене у предузећима и установама у Новом Саду – то је, у најкраћем, резиме јучерашње седнице градског парламента.

Иако су на дневном реду биле 34 тачке, одборници су за мање од четири сата прешли сваку тачку и окончали скупштинску седницу, али је најдужа расправа била на првој тачки – Стратегији културног развоја града до 2026. године, где су мишљења сучелили представници власти и опозиције. 

Члан Градског већа за културу Далибор Рожић, у својству известиоца за тај документ, рекао је да је Стратегија културног развоја Новог Сада у наредној деценији „тренутак порекретнице у култури града“, уз напомену да је то изузетно важан документ јер култура у највећој мери одређује друштво и његове вредности.

Он је нагласио да је Стратегија резултат вишемесечног, преданог, марљивог рада људи у ресору културе, као и људи из културе града, и да је то „крунски документ у ресору културе“, који је подељен на шест целина.

– Дефинисана је визија и уочени су проблеми протеклих десет година и дефинисана стратешка решења у наредној деценији – рекао је Рожић, и изразио наду да ће се на основу Стратегије створити стабилна платформа културне политике. – Након усвајања тог документа следи израда акционог плана за наредне две године, који ће конкретизовати све оно што Стратегија дефинише.

Шеф одборничке групе „Доста је било“ Александар Бујић рекао је да документ по својој форми није стратегија већ предлог праваца деловања и указивање на проблеме с којима се ресор културе суочавао у протеклом периоду.

– Тај текст може се пронаћи у студенстком уyбенику из културе –казао је Бујић. – Али из њега не могу да закључим шта је план за наредних десет година.

За одборника Српске радикалне странке Вању Божића Стратегија културног развоја града има смисла само ако Нови Сад буде изабран за ЕПК, а ако не, биће заборављени документ, док је шеф Одборничке групе СРС-а Ђурађ Јакшић рекао да се ради о уопштеном документу, без навођења специфичности који Нови Сад има.

Он је поновио да се „Егзит“, као приватни фестивал, не може финансирати градским новцем и поновио залагање радикала за то да се та манифестација измести с Петроварадинске тврђаве.

– Немамо ништа против фестивала, али Нови Сад има паметније и вредније ствари да финансира од „Егзита“ – поручио је Јакшић. – Истовремено, желимо да Гибралтар на Дунаву буде кандидован за листу Светске баштине УНЕСКО-а. Град би од тога имао страховит бенефит. Могао би се део буyета града пунити од Тврђаве и подграђа. Али морамо дати одговор на питање да ли грађани на Тврђави желе „Егзит“ или УНЕСКО јер једно и друго не може.

Божидар Протић из ДС-а нагласио је да се види да је текст Стратегије писан бирократским речником и на брзину те да документ није потребно поправљати већ поново писати. Наглашавајући да је тај документ настао након препоруке из Брисела да је то неопходно приложити уз кандидатуру за ЕПК 2021. године, запитао се како је могуће да од 2012. године нико о томе није знао, и додао да је то „велика срамота за Нови Сад“.

– Стратегија треба да одражава културни идентитет Српске Атине. А ми не нудимо ништа ново и особено што нас разликује од других или Херцег Новог, нашег такмаца за ЕПК 2021 – казао је Протић, и додао стратегија у култури мора да укључи све културне чиниоце у Новом Саду, али и политичке, а то се односи и на кандидатуру за Европску престоницу културе.

Опозиционим одборницима реплицирао је Роберт Колар из ЛСВ-а, који је до 2004. године водио ресор културе у тадашњем Извршном одбору града, појаснивши да је Стратегија културног развоја града од 2016. до 2021. године кровни документ и не треба да буде конкретна.

– За то служе акциони планови и конкретни пројекти – рекао је Колар. – Наравно да је Стратегија могла бити донета раније и бити боља, али добро је што је урађена. ЛСВ ће подржати предлог све и да је опозиција, а не део власти.

На његово излагање надовезао се Далибор Рожић, наводећи да Стратегија дефинише принципе јер се ради о општем акту, док ће двогодишњи акциони план таксативно навести који пројекти треба да се реализују и у инфраструктурном и у сваком другом погледу у наредних десет година. Он је још казао да тај документ није обавезујући да се приложи уз кандидатуру за Европску престоницу културе и да Херцег Нови неће приложити своју стратегију јер је није израдио.

– Пошто смо имали смернице из ЕУ, ми смо по том питању били одговорни, што овим показујемо. Стратегија је рађена по узору на стратегију Линца и Барселоне, а наша завршна апликација садржи све оно што Нови Сад планира да уради у наредних десет година. Рок да се Европској комисији пошаље предлог за ЕПК је 9. септембар и поносан сам што ће у тој апликацији бити и Стратегија. Надамо се да ћемо 13. октобра имати ту позитивну вест из Брисела и да ће Нови Сад бити Европска престоница културе – закључио је Рожић.

За нову стратегију је гласало 46 одборника, 12 одборника „Доста је било“ и СРС-а било је против, а три одборника ДС-а су се уздржала од гласања.

Међу одлукама донетим на јучерашњој седници градске скупштине била је и она која је градоначелнику и председнику Скупштине и њиховим заменицима те члановима Градског већа умањила зараду 30 одсто, а градоначелнику је коригован коефицијент којим ће му додатно бити умањена плата. Ту одлуку иницирала је Државна ревизорска агенција, али ће новим законским решењима њихове зараде убрзо бити доведене на претходни ниво. Након те одлуке ниједан запослени у Градској кући и Скупштини града неће имати зараду изнад 100.000 динара. 

Такође, настављене су кадровске промене на местима чланова надзорних одбора појединих градских предузећа, Управног одбора ПУ „Радосно детињство“ и школских одбора. Ненад Драшковић поднео је оставку на место директора Центра за социјални рад, а за новог директора Културног центра „Кисач“ изабран је Павел Сурови. 

А. Савановић

Помоћ до 10.000 динара

Одборници су на јучерашњој седници великом већином гласова усвојили Одлуку о финансијској подршци породицама с децом предшколског узраста уписаном у приватне вртиће, која подразумева помоћ за ону децу која нису успела да се упишу у Предшколску установу „Радосно детињство“. Та помоћ прописује финансијску подршку од 10.000 динара за целодневни боравак деце узраста од шест месеци од три године, 8.000 за целодневни боравак узраста од три до седам година, 3.200 динара за полудневни боравак с ужином и 2.800 динара за полудневни боравак без ужине. 

Шефица одборничке групе Српске напредне странке Дина Вучинић рекла је да ће се том одлуком наставити пракса започета 1. септембра 2014. године, с тим што овај пут новац неће одлазити вртићима већ родитељима деце уписане у те вртиће да би се смањила могућност његове злоупотребе.