Уточиште за оболеле, помоћ њиховим породицама

доводи до лаганог пропадања мозга, проузрокујући проблеме с памћењем, свакодневним функционисањем и понашањем. Поражавајућа је чињеница да, по неким проценама, од 200.000 људи који болују у Србији, само трећина затражи лекарску помоћ, а само четири одсто њих узима терапију. Разлог томе је, нажалост касно дијагностиковање болести јер се често дешава да се испољени симптоми поистовећују с променама које су типичне за физиолошко старење, а за ефикасност терапије од круцијалног је значаја њено рано препознавање.  Удружење грађана „Алцхајмер” с дневним боравком у Новом Саду једино је удружење у Србији у којем ради стручни тим, чији је основни циљ помагање оболелима, али и едукација свих особа који долазе у контакт с оболелима, а то су најчешће чланови уже породице. По речима председнице поменутог удружења Наде Башић, иступањем у јавности кроз едукативне кампање скреће се пажња на то колика је важност раног препознавања, дијагностиковања и спровођења свих терапијских мера, као и важност нефармаколошких третмана.

– Деловање нашег удружења је усмерено на правилан третман оболелих, као и успостављање позитивне комуникације оболели–породица–неговатељ, али и подизање квалитета међусобних емоционалних односа – рекла је Нада Башић. – Током рада с оболелима од Алцхајмерове болести и члановима њихових породица, указала се велика потреба за отварањем Дневног боравка за оболеле, у којем се спроводе бројне активности под надзором стручног тима Удружења. Функционише по принципу радионица у којима су садржаји прилагођени интелектуалним способностима и могућностима оболелих.

Осим клиничког решења, велику важност у животу оболелих има и њихова социјализација. Кроз активности Дневног боравка, по речима наше саговорнице, спроводе се нефармаколошки терапијски поступци, као што су терапија односа у реалности, окупациона терапија, психотерапија, затим терапија подсећања, музикотерапија и остале примењиве методе као значајна потпора медикаментозној терапији. Осим тога, постоји и Саветовалиште за неговатеље.

– Саветовалиште за неговатеље је првенствено усмерено на пружање информација о симптоматологији болести, правилном третману оболелог, развијање емпатије и успостављање позитивне комуникације с оболелим – рекла је Нада Башић. – Деловањем Дневног боравка и Саветовалишта постиже се излазак оболелог из изолације, док неговатељу, осим едукације, пружа и предах од неге.

Алцхајмерова болест погађа углавном становништво старије од 65 година, а болест траје од осам до 12 година, што подразумева дуготрајну негу. Симптоми који указују на знаке Алћајмера, по речима Наде Башић,  наступају постепено, готово неприметно, те ни породица а ни оболели не могу са сигурношћу утврдити њен тачан почетак. Фактори ризика за добијање Алћајмерове болести су подељени на две групе. У групи оних на које се не може утицати су генетика, старост и породична историја, док се на друге факторе може утицати и подразумевају стање срца и крвних судова, начин исхране, начин живота и превенцију повреда главе.

У раној фази, болесник почиње да заборавља неке свакодневне релативно небитне чињенице, као што су имена која ретко спомињу, но убрзо долази и до заборављања договора, обавеза и важних активности из свакодневног живота. Тада постаје овисан о мањем или већем степену туђе помоћи.

– Болесник најпре губи способност запамћивања новонаучених садржаја, док она раније научена остају усађена дуго – рекла је Нада Башић. – У каснијим фазама долази до развоја богате симптоматологије, сврстане у десет упозоравајућих знакова. Поремећај памћења доводи до тога да особа која је оболела све чешће заборавља и не може се касније сетити информације која је заборављена, јављају се проблеми код обављања свакодневних послова јер оболели тешко планирају, па самим тим и тешко обављају свакодневне активности. Они заборављају речи и замењују их неодговарајућим, што говори о томе да је болесник дошао до фазе када се јављају тешкоће у говору, читању и писању. Када наступи фаза дезоријентисаности у простору и времену, оболели не знају ни који је датум, месец или година, али ни које је годишње доба, нити датум свог рођења. Погрешне процене и одлуке односе се на то да болесник постаје некритичан у погледу новца, облачи се неприлагођено одређеним временским приликама или пригодама.

Осим поменутих симптома, како каже наша саговорница, јављају се и поремећај апстрактног мишљења, што доводи до неразумевања појмова као што су љубав или туга, затим губљења ствари и оптуживања за крађу, промене у расположењу и понашању такође су један од симптома, као и губитак иницијативе, када се болесници пасивизирају, спавају више него обично, потиштени су и повлаче се у себе. Присутне су и остале промене, попут конфузности, престрашености, неповерљивости и сумњичавости.

У Србији, нажалост, и поред бројних покушаја да се направи специјализована установа за смештај оболелих од деменције још увек не постоји. По речима Наде Башић, постоји Одељење за смештај дементних у Футогу, као и неколико приватних домова, али су већини породица оболелих недостижни због високих цена смештаја. Удружење грађана “Алцхајмер” услуге дневног боравка пружа бесплатно.

И. Миклоши

Нега исцрпљује ближње

Особе које болују од Алцхајмерове болести нису у стању да воде самосталан живот, а у каснијим фазама болести неопходан им је двадесетчетворочасовни надзор. По речима наше саговорнице, из досадашњег искуства у раду са члановима породица, у већини случајева неговатељ је брачни друг, који је такође у поодмаклим годинама и кроз дуготрајну негу болесника, особа која негује оболелог доводи себе у стање исцрпљености јер није у могућности да поштује своја ограничења, те неминовно долази до кризних ситуација.