Уметност као терапија

 много групних изложби у земљи и иностранству, дуги низ година преноси и  користи у раду с децом, а однедавно је почела уметност да примењује у терапеутске сврхе. Као практичар трансакционе анализе, арт-терапеуткиња Јована Поповић Бенишек примењује арт-терапију у раду с корисницима Дневног боравка за децу и младе са сметњама у развоју који неколико година постоји у Сремским Карловцима.

– Одувек радим с децом, што у школи, што мимо ње,  и то ми причињава велико задовољство – каже Јована Поповић Бенишек. – У једном тренутку су психолози почели да ми на радионице упућују децу у одређеним проблематичним ситуацијама, које смо заједничким снагама успели да превазиђемо јер негујем интутитиван приступ у раду с њима. Тако сам упловила у те воде, а потом сам и стицала знања из те области. Након радионица у децембру у Дневном боравку, почели смо другу серију, током које ћу настојати да код тих младих побољшам моторику.



Они су се у Дневном центру већ окушали у ткању и везу и то добро раде.По речима наше саговорнице, арт-терапија као креативни процес се користи за унапређење менталног, физичког и емоционалног благостања. Она заправо представља терапијску употребу уметности у оквиру професионалних односа и сврстава се у важне методе лечења јер није мали број оних којима је такав приступ помогао да превазиђу одређене тешкоће. Примењује се у терапији депресија, анксиозности и других емоционалних и менталних проблема и поремећаја, код разних облика зависности, породичних проблема, насиља упородици, код социјалних и емотивних проблема у вази с инвалидитетом или неком болешћу, у случајевима траума, физичких, когнитивних и неуролошких проблема.



– Циљ терапеута није да научи клијента да црта или слика него да кроз тај облик уметности и креативни процес, који се заснива на моделу саветовања и психотерапије, изражава своја осећања или савлада одређене проблеме – каже Јована Поповић Бенишек. – На тај начин се развијају и интерперсоналне вештине, повећава контрола понашања, смањује стрес, повећавају самопуздање и самосвест, развијају дивергентно мишљење и креативност, решавају конфликти кроз уметнички израз, усваја се и примењује асертивност.



Арт-терапија, како каже наша саговорница, постиже завидне резултате код деце с проблемима менталног здравља, код оних који су изгубли једног или оба родитеља, као и код оних која су преживела неки облик злостављања. Арт-терапија даје добре резултате и код деце с аутизмом, код којих је потребно побољшати когнитивне способности, код оне која болују од неке болести, са сметњама у учењу и с емоционалним проблемима.

Радионице различитог типа, али у чијој основи је уметност, као и неке друге дисциплине, Јована организује и у свом, јединственом Музеју шибица у Сремским Карловцима, који је обогатио културну и туристичку понуду места пре три године.



З. Милосављевић