Улица није и не сме бити дом ниједном детету

 „Улица НИЈЕ и НЕ СМЕ бити дом ниједном детету” Тијана Видовић на јучерашњој конференцији за медије у просторијама Независног друштва новинара Војводине, поводом обележавања Међународног дана детета.

Том приликом представљени су резултати истраживања кампање, коју су започели 9. новембра с циљем да заговарају права деце која живе и(ли) раде на улици. Истраживањем су обухваћени Нови Сад и Београд.

Активан рад и живот на улици не подразумева само просјачење малолетника већ и чување места на паркинзима, као и скупљање секундарних сировина. Број деце која већи део дана из наведених разлога проводи на улици није константан. Како наглашава Тијана Видовић, статистика се мења у односу на доба године, па и дана када се спроводи.

– Такозвана врућа места су локације на којима се деца најчешће налазе, а у Новом Саду то су центар, кафићи, раскрсница код „Њу Норка” и Најлон пијаца – наводи координаторка пројекта, истичући да та деца углавном живе у нехигијенским насељима у околини Новог Сада, као што су Адице, Бангладеш и Велики рит, али да их, свакако, има и у осталим формалним деловима на територији нашег града. – Дакле, не ради се о традицији и култури једног народа, како су то неке институције погрешно тумачиле. Реч је о низу фактора и ризика којима су изложена деца одређене етничке заједнице. А грађани треба да препознају такву децу на улици и да их упуте у Свратиште за децу, где могу добити одговарајућу заштиту и подршку, а не да им дају новац јер тако продужавају њихов боравак на улици.

Кампању „Улица НИЈЕ и НЕ СМЕ бити дом ниједном детету” подржао је и покрајински заштитник грађана, који је 2011. године спровео слично истраживање „Дечје просјачење у Војводини”. Тада су резултати били неуједначени и процењивало се да на улицама свакодневно ради и живи између 400 и 600 деце.

– Наше истраживање показало је да су та деца посебна група рањивог и лошијег социјалног статуса – указује сарадница Канцеларије покрајинског омбудсмана Анкица Драгин, додајући да у Уставу Републике Србије не постоји јасна дефиниција појма просјачење те да и децу која се тиме баве доживљавају као особе која само ремете јавни ред и мир. – Сматрамо да деци која живе и раде на улици треба посветити посебну пажњу јер су највише изложена ризицима којима други нису. Она су део сложених и тешких породична ситуација, траже сигурност и подршку на улици, нису свесна тога да се тако излажу још тежим облицима кршења дечјих права, укључујући и потенцијалну трговину људима. При том, Новосађани имају ресурс који други градови још увек немају, а то је Свратиште за децу, где грађани треба да упуте сва малолетна лица која виде на улици јер та деца најчешће нису на улици својом вољом.

Л. Радловачки